Uzgoj cveća traži rad i posvećenost, ali i opušta - kažu prozvođači

Uzgoj cveća je lep ali i zahtevan posao - traži dosta ulaganja, truda, kao i znanja. Ako se sve radi kako treba, takođe je i isplativ, objašnjava Jelena Milojević iz Trebinja, proizvođač cveća koja je u ovoj priči već sedam godina.

"Imala sam male plastenike za uzgoj povrća, za kućne potrebe, pa sam pre devet godina počela da radim rasad povrća. Bilo mi je sve to zanimljivo. Kako sam prve godine uspela sve da prodam, odlučila sam da nastavim, a onda sam pokušala i sa proizvodnjom cveća. Prve godine to nije ispalo kako treba, treće je bilo savršeno", kaže Jelena.

Praćenje trendova put ka uspehu u cvećarstvu

Onda su se 'spojili' sa Italijom i Holandijom, odakle uvoze mlade biljke, sadnice koje u februaru prepikiramo i onda ih uzgajaju. Neke vrste i seju, ali većinu mladih sadnica uvoze.

Sa poslom završava tek oko ponoći  

Priznaje da je na početku mislila da je sve znatno jednostavnije. Međutim, ispostavilo se da to i nije baš tako. Kako je reč o velikim ulaganjima, rizično je upuštati se u priču bez neophodnog znanja.

"Treba dosta rada, ali i učenja. Neophodno je znati čime rasad prskati, kojim sredstvima protiv poleganja, kojim protiv gljivičnih oboljenja, protiv pepelnice... Zaštitu treba obaviti u prvih mesec dana da bi kasnije imali zdravu biljku koja može da se presadi na balkone. Prve godine sam se mučila jer nisam znala ni kako se šta zove, ni koji se preparat upotrebljava. Stalno sam čitala. To je važno, jer je nabavka sadnica i semena skupa", kaže Jelena i dodaje da uloži od 180.000 do 300.000 dinara, u zavisnosti od vrsta, za jednu sezonu, a neko uloži i više. 

U plasteniku vredna Jelena provede dobar deo svog slobodnog vremena. Kažemo slobodnog, jer je inače zaposlena. Ipak, nije joj teško, uzgoj cveća za nju je hobi koji nakon napornog radnog dana opušta.

"Proizvodim sezonsko cveće od januara do juna i onda radim za zimsku proizvodnju od kraja avgusta do kraja oktobra. U periodu od januara do prvog juna mislim da skoro svaki dan treba najmanje osam sati da provedete u plasteniku. Uglavnom, u poslovima niko mi ne pomaže, mada sam ove godine decu malo uključila. Prvih mesec dana kad presađujem volim da radim sama i to polako. Ako sam na poslu do 15, već u 16 sati sam u plasteniku", kaže Jelena koja posao završi u ponoć ili kasnije, pa opet ujutru ustaje na posao.

Kaže da je to najteže na početku, 'onda sve krene lakše' i dodaje da imaju i dosta olakšica u proizvodnji, kao i sistem za navodnjavanje. 

Korona nije zaustavila prodaju cveća

Pored cveća, proizvodi i sadnice povrća - paradajza, paprike, patlidžana, krastavaca. Sve kad se sabere ove godine je, kaže, proizvela 15.000  biljaka, od toga 12.000 različitog cveća. I pored otežanih okolnosti koje je doneo virus korona, uglavnom je uspela sve da proda.

Proizvođači cveća se nisu pronašli u ekonomskim merama Vlade?

"Prethodnih godina bilo je preprodavaca koji prodaju cveće na pijaci, ove ne - tako da je to nama, trebinjskim proizvođačima, išlo u prilog. S druge strane, zatvorene su i granice pa smo ostali bez kupaca iz Crne Gore - Nikšića, Podgorice, ali i mušterija iz susednog Dubrovnika. Ako se otvore granice od juna, možda će se nešto i prodati ako ostane."

Takođe, već četvrtu godinu i grad otkupljuje od domaćih proizvođača cveće, a to rade i komunalna preduzeća iz okolnih opština - Bileće, Nevesinja i Gacka. To mnogo znači jer je reč o većim količinama tako da je Jelena zadovoljna kako je išla prodaja. 

Pored dobrog cveća, kupac može da računa da će u rasadniku "Kalina" dobiti i pravi savet kako da brine o njemu, odnosno, čime treba da ga prihranjuje, kako da orezuje i da ga održava. Jer, ko hoće da ima lepe balkone treba biljke da održava, prska redovno, prihranjuje sedmično i da ima određeni supstrat, poručuje naša sagovornica.