Sanseverija - uzgoj i razmnožavanje

Sanseverija je poznata pod nazivima sablja, sabljarka, indijansko pero i svekrvin jezik. Pripada rodu Sanseveria koji obuhvata više od 50 vrsta, a kao sobne biljke uzgaja se 10 vrsta. Postoje vrste koji se razlikuju po veličini, boji, širini i obliku lista. U našim domovina najčešće su obične sanseverije čiji mesnati, uspravni listovi mogu dostiću veličinu do 100cm. Boja lista kod oviih sanseverija je zelena sa manje ili više izraženim šarama. Sanseverije sa žutim rubom listova i niske sanseverije sa širim listovima su nešto manje prisutne. U poslednje vreme sve su popularnije cilindrične sanseverije čiji listovi se mogu preplitati u različite oblike.

Ovo je veoma otporna biljna vrsta koja potiče iz stepskih područja Afrike. Dobila je ime po princu od San Severa. U Evropi je postala popularna od 18. veka. Odlikuje se otpornošću i skromnim zahtevima. Odlična je za prečišćavanje vazduha u prostorijama. Ukoliko imate malu decu koja vole sve stavljati u usta bolje da saksije sa sanseverijama držite na povišenom mestu, jer neke sorte mogu izazvati dijareju ukoliko se pojede njihovo lišće.

Uslovi uzgajanja sanseverije

Ukoliko nemate mnogo vremena koje bi ste posvetili sobnim biljkama onda su sanseverije pravi izbor za vas. Sanseverije se presađuju svake 2 do 3 godine u malo veće posude. Zemlja u koju sadimo sanseverije treba da je rastresita i propusna. Za sadnju koristiti pliće i šire saksije, jer imaju plitak koren.

Ne treba je previše zalivati, jer je podložna truljenju. Prilikom zalivanja obratiti pažnju da voda za zalivanje ne dođe u središte biljke. Ukoliko se voda zadržava  u središtu biljnog busena izazvaće truljenje biljke. Zalivanje obaviti kada se zemlja u saksiji prosušila. Leti je zalivanje češće i obilnije, dok se zimi zalivanje smanjuje. Voda iz tanjirića ispod saksije treba se izliti. Za zalivanje koristiti vodu sobne temperature.

Dobro rastu i u prostorijama koje imaju slabo osvetljenje. U tom slučaju će šare na listovima biti slabije izražene. U svetlim prostorijama sanseverije će cvetati. Njihovi cvetovi su mali i neugledni, ali imaju miris koji podseća na miris vanile.

Mogu stajati i uz radijator 

Visoka vlažnost vazduha i zemlje ne odgovara ovim biljkama. Mogu se postaviti blizu radijatora, jer im ne smetaju manjak vlage i temperatura vazduha. Ne podnose direktnu Sunčevu svetlost.

Tokom zime saksije sa sanseverijama držati u prostoriji gde temperatura ne pada ispod 10°C. U suviše hladnoj prostoriji prestaje sa rastom, teško se oporavlja i često propada. Optimalna temperatura tokom zime je od 14 do 16°C, a tokom leta od 18 do 25°C.

Ne treba je premeštati sa jednog mesta na drugo, jer su sanseverije osetljive na pomeranje. Jednom mesečno potrebno je dodati đubrivo za zelene biljke.

Presađivanje i razmnožavanje sanseverija

Sanseverije se razmnožavaju deljenjem ili lisnim reznicama. Deljenje biljke je lakši i jednostavniji način razmnožavanja. Tokom proleća kada se presađuju biljke sanseverije možemo podeliti i na taj način razmnožiti.

Biljke se presađuju kada vidimo da im je saksija postala tesna. To je vidljivo kada biljka počne da se izdiže iz saksije i dolazi do ogoljavanja korena. Da bi sprečili isušivanje korena biljka se presađuje u veću saksiju. Saksija treba da je samo malo veća, jer presađivanje u mnogo veću saksiju može dovesti do šoka i propadanja biljke.

Biljke pažljivo izvaditi iz saksije i razdeliti koren ukoliko želimo da razmnožimo sanseveriju. Na dno nove saksije staviti drenažni sloj koji će obezbediti oticanje suvišne vode. Koren sanseverije se postavi na sloj zemlje iznad drenažnog sloja, zatim prekriti završnim slojem zemlje i zaliti. Saksiju sa biljkom staviti na svetlo i toplo mesto. Ponovno je zaliti tek kad se zemlja prosuši.

Sanseverije sa žutim rubom je preporučljivo razmnožavati deljenjem. Ukoliko se razmnožavaju reznicama izgubiće žuti rub po kome su prepoznatljive.

Za razmnožavanje reznicama uzeti najrazvijenije listove sanseverije. Vršni deo i deo uz osnovu odseći i odbaciti. Za razmnožavanje se koristi središnji deo lista. Ovaj deo se iseče na komade dužine od 5 do 7cm. Na donjem delu svakog komada napraviti plitak isečak u obliku slova V. Isečak se pravi samo na donjoj strani i treba paziti da se ne okrene komad naopačke. Ukoliko odsečeni komad okrenete naopačke i gornji deo zabodete u zemlju iz njega se neće razviti koren i nećete dobiti novu biljku. Isečene komade ostavite da se malo osuše kako bi rane od reza zacelile.

Dovoljno je nekoliko sati da ih ostavimo da se prosuše. Pripremljenje komade utisnuti u pripremljene saksije koje smo ispunili peskovitim supstratom na dubinu do 2cm i zalijte vodom. Saksiju držati u toploj prostoriji. Zemlja u saksiji se ne sme skroz osušiti. Redovno zalivajte reznice. Nakon jednog do dva meseca iz reznica će se razviti nove biljke. Kada se formiraju tri lista mlade biljčice se mogu presaditi u zasebne saksije.