Samonikle biljke: Čuvaju zdravlje povrća i estetski obogaćuju vrt

Biljke volonterke ili samonikle biljke su one koje se pojavljuju bez ikakvog truda u vašem vrtu. Klijaju iz semena koje je ostalo od cveća iz prethodnih godina ili od ptica koje posećuju vašu baštu, a kojima je seme ispalo iz kljuna. Isto tako, mogu da se podvuku kroz ogradu pomoću podzemne stabljike i rizoma. 

I dok su nekima jako zanimljive i smatraju ih bonusom u bašti, drugi ih smatraju korovom koji ne donosi ništa dobro. 

Nema sumnje da je lakše rešiti se takvih biljaka dok su još male, jer je njihovo prepoznavanje tada jako teško, čak i za iskusne baštovane. Ili ih možete pustiti da rastu, a nakon što ste uvideli da vam treba ili ne, odlučiti hoćete li ih ukloniti ili premestiti na drugo mesto.

Koriste se u cvetnom vrtu i povrtnjaku

Ove biljke jako retko rastu tamo gde vi želite, ali pozitivno je to da možete, dok su još male, da ih presadite na željeno mesto. Baštovani ih često sade u cvetni vrt radi estetskog razloga, a u povrtnjaku su svoje mesto našle radi zdravlja bašte. Budući da ćete zbog plodoreda određeno povrće posaditi na drugo mesto, samoniklu biljku premestite na novo mesto koje ste odredili za određenu kulturu. Pa ako se dragoljub pojavio na gredici gde je bio paradajz, premestite ga na mesto gde ste je posadili ove sezone. 

Biljke koje privlače korisne i odbijaju štetne insekte

Samoniklih biljaka ima jako mnogo i ne možemo sve da ih nabrojimo. U nastavku su opisane samo neke, a koje susrećemo na našem području. 

Suncokret

Suncokret (Helianthus annuus) je jestiva, lekovita i ukrasna biljka. U našim tradicionalnim baštama suncokreti uobičajeni zbog izutetne lepote i ukusnih i veoma hranjivih semenki, a u ekološkom baštovanstvu zato što privlače bumbare i pčele, te ptice koje se hrane insektima.  

Ovu samoniklu biljku sigurno niko neće da ukloni iz vrta, ali vodite računa da suncokret zahteva puno vode i hraniva, a ako mu ih ne date, biljke posađene uz njega slabije će da uspevaju. Takođe, radi se o visokom cvetu kojem će biti potrebna potpora. Ne sadite ga u blizini krompira. 

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Vlašac

Vlašac (Allium schoenoprasum) je višegodišnja biljka koja prirpada porodici lukovica, pa se često koristi kao aromatični dodatak jelima - supama, umacima, namazima i slično. Lukovica mu se nalazi ispod zemlje, ima tanku kožu, a iz nje izbijaju gusti, cevasti listovi. Sivo zelenkaste su boje, a mogu da porastu do visine od 45 cm. Jestivi su i cvetovi koji su ljubičaste boje i vrlo dekorativni. 

Bogat je vitamin A i C, a poželjan je u svakoj kuhinji, nezavisno od toga da li je u svežem ili suvom obliku.

Slatinska žumenica

Slatinska žumenica (Lobularia maritima) je jednogodišnja biljka iz porodice kupusnjača. Sitnih je, sivo-zelenih kopljastih listova, a kada raste, stvara zanimljiv gust tepih. Cveta celo leto četvoročlanim cvetovima okupljenim oko cvetne glavice. Najčešće je bele boje i prijatnog mednog mirisa. 

Efikasna je kao živi malč, a njeno korenje sprečava eroziju zemljišta.

Baštenski žavornjak

Ova (Consolida ajacis) biljka je višegodišnja iz porodice ljutića (Ranunculaceae), a danas razlikujemo preko 400 različitih vrsta. Samoniklo raste, može se prepoznti po formiranim uspravnim grozdovima, a najčešće dolaze u nijansama plave ili ljubičaste boje. Raste poprilično visoko, od 80 pa do 250 centimetara. 

Često se koristi za čišćenje organizma, lečenje očnih bolesti, pomoć kod problema astme, te parazita u kosi.

Kalifornijski mak

Kalifornijski mak (Eschscholzia californica) je srodnik običnog maka (Papaver somniferum) i sadrži neke slične alkaloide, ali puno slabije, koji ne izazivaju zavisnost. Jednogodišnja je biljka koja se relativno lako uzgaja, a voli sunce i toleriše suvu zemlju. Jarko narandžasti cvetovi čine je popularnom baštenskom biljkom.

Začinsko bilje i povrće - dobre komšije u bašti

Lupine

Lupine (Lupinus spp.) je rod zeljastih višegodišnjih biljaka iz porodice mahunarki. Obično rastu do 150 cm i vrlo su dekorativne u doba cvetanja. Cvetaju u maju i junu uspravnim cvetovima bele, roze ili ljubičaste boje. Koren je dubok, te preko gljivica na kvržicama veže azot za zemlju zbog čega je njena sadnja u povrtnjacima vrlo popularna i služi kao sredstvo zelenišnog đubriva. 

Indijanska kopriva

Indijanska kopriva (Monarda punctata) je baštenska višegodišnja biljka za polusenkovite položaje u vrtu. Stabljika, listovi i cvetne glavice imaju vrlo prijatan miris. Osušeno lišće Indijanci su koristili za pravljenje čaja protiv prehlade, a s obzirom na prijatan miris, može da se ostavi u činiji u sobi. 

Cvetovi su crvene boje, skupljeni po tridesetak u okrugle glavičaste cvatove. Cveta u julu i avgustu kada je posećuju brojni insekti, obično pčele. 

Osim ovih, još neke samonille biljke uobičajene za naše krajeve su neven, dragoljub, kadifica, žalfija, borač, nana i druge.