Oko ruža mnogo posla, a jedan od zahtevnijih je kalemljenje

U rasadniku ruža "Nedeljković" u Ribaru kod Jagodine ovih dana radi se kalemljenje. Vlasnik rasadnika je diplomirani inženjer elektrotehnike Goran Nedeljković, koji je rasadnik preuzeo od oca Dragoljuba, nastavnika biologije i hemije. Jagodinsko selo je inače poznato po uzgajanju ovog cveća, a upravo je Dragoljub 1972. godine prvi u selu počeo da ih uzgaja. Ljubav prema ovoj kraljici cveća preneo je na sina i unuke Aleksandra i Dušana koji pomažu ocu u rasadniku.

"Oko ruža ima posla tokom cele godine, a jedan od zahtevnijih poslova je kalemljenje. Na divlju podlogu se kalemi i to na koren, a posle dvadesetak dana odseče se divlji deo i ona nastavlja da raste. Priprema je komplikovana i traje", kaže Goran Nedeljković.

Ružama ne smeta mnogo vrućina

Dnevno se kalemi do 5.000 komada. Posao našeg sagovornika je da pripremi pelcere, a za samo kalemljenje angažuje stručne ljude. Na jesen se vade i prebacuju na drugo mesto. Goran kaže da ovom cveću ne smeta mnogo vrućina, ali da je treba lepo negovati tokom leta.

"Kraljica cveća je osetljiva i traži 'kraljevsku' negu. Tokom leta se zaliva, a kada su velike vrućine češće se zaliva, na dva do tri dana, čim se zemlja osuši. Treba izbegavati plitko zalivanje jer tada voda ne dolazi do dubljeg korena."

Nega podrazumeva i prskanje i orezivanje.

"Ruže treba redovno prihranjivati, pre i tokom ciklusa cvetanja. Tokom letnje rezidbe seku se cvetovi koji su precvetali jer tako biljka bolje napreduje", navodi Nedeljković.

Indikator bolesti

Osetljiva je na oboljenja pa je zato treba redovno prskati.

"Prska se protiv bolesti. Opasna su gljivična oboljenja poput plamenjače. Prska se predveče jer se tada smiri vreme i nema pčela."

Naš sagovornik navodi da su Francuzi prvi otkrili jednu zanimljivu činjenicu u vezi sa ružama i vinovom lozom.

Koje su dobre, a koje loše komšije vinovoj lozi?

"Svi vinogradari i vinari sade je u svojim zasadima i kada primete da ona oboli, a iste bolesti napadaju i vinovu lozu i ružu, oni odmah prskaju vinograd. Ona je osetljivija i ona je indikator za bolest. Zato vinarije iz okoline kupuju ovo cveće od mene", navodi naš sagovornik. 

Prska se jednom u 15 dana tokom cele sezone. 

"Prskanje podrazumeva i prihranu preko lista. Što se tiče insekata njih ovde nema puno pa zato ne prskam insekticidima." 

U rasadniku zaboravimo na probleme

Osim sinova, u poslovima u rasadniku pomaže i supruga Biljana koja je isto diplomirani inženjer elektrotehnike. Nedeljkovići kažu da samo od rasadnika ne može da se živi ali je dobar dodatni posao, ali i lep hobi jer rad sa cvećem opušta i relaksira.

"Na poslu radim sa ljudima tako da mi druženje sa ružama veoma prija. Svako popodne sam u rasadniku i ovde zaboravim na sve probleme", kaže ovaj cvećar.

Nakon što je Goranov otac Dragoljub prvi u selu napravio rasadnik, sa uzgojem ruža krenuli su njegov kolega učitelj, zatim Goranov stric, pa brat od strica. Sada u selu ima nekoliko većih rasadnika.

"Svi misle da ih je lako uzgajati jer prvo počnu da računaju kolika je zarada, a ne koliko truda, rada ali i novca treba uložiti u sve to." 

Prodaja preko interneta

Dva su perioda kada ima najviše posla.

"To je sada kada se kaleme i na jesen kada počne prodaja. Tada svakog dana šaljem po desetak paketa i tada moram da angažujem po nekoliko radnika. Prodaja kreće od 15. oktobra, tokom cele jeseni i zime, osim kada padne sneg, pa do 15. aprila. Sade se oktobra jer tada prestaje vegetacija", napominje Nedeljković.

Nekada je ovaj rasadnik prodavao po 65.000 sadnica godišnje, ali nakon 90-ih godina prošlog veka mnogo manje.

"Kada je otac bio živ prodavao ih je po celoj Jugoslaviji i posao je zaista dobro išao. Onda je došlo ono vreme inflacije i tada sam zahvaljujući ovom poslu uspeo da prehranim porodicu. Sada imam oko 5.000 sadnica i uglavnom ih prodajem preko interneta i šaljem brzom poštom svuda po Srbiji", ističe naš sagovornik i dodaje da njegovi kupci uglavnom kupuju po nekoliko desetina.  

Nedeljković ima šest vrsta ruža i to čajevke, mnogocvetnice, patuljaste, grmolike, penjačice i poleguše i stotinak sorti ovog cveća.