Lekcije iz gljivarstva - stanovništvu neophodna neprekidna edukacija

Toliko je lep i raznovrstan biološki svet, da ponekad zaboravimo i da je komplikovan, odnosno da nosi opasnost po nas. Najbolje se to vidi na primeru gljiva. Zaneseni svojim neznanjem i lažnim samopouzdanjem krećemo u šumu da uberemo po neku i pripremimo omiljen obrok. A pritom ništa ne znamo, niti smo se edukovali.

Da se nedavno nije dogodio slučaj trovanja naših građana o njima se ne bi uopšte govorilo u medijima. Gljive nisu samo tu da bi ih jeli, već su značajne u celokupnom lancu ishrane i kruženju materije u prirodi. Gljive spadaju u najraspostrenjenije organizme na Zemlji. Danas je poznato oko 100.000 gljiva, a pretpostavlja se da ih ima 15 puta više. Nauka o gljivama - mikologija (od grčkog μύκης - gljiva, λόγος - nauka) prošla je dug razvojni put.

Značaj u kruženju materije

Da bismo se bolje upoznali sa gljivama, njihovom ulogom i značajem trebalo je da se pobrine država. Ali pošto nije, porazgovarali smo o tome sa predsednikom "Mikološkog društva Srbije"- Borisom Ivančevićem.

"Nažalost gljive privuku pažnju javnosti u trenutku kada se neko otruje i što je to trovanje teže to je pažnja veća. Gljive imaju mnogo veći značaj u našim životima, pre svega što su važna komponenta u prirodi i ekosistemima. Kao i mnogi organizmi gljive su ugrožene i treba ih zaštititi”, naglašava Ivančević, podsetivši na to da se ove godine ponovila priča o velikom broju otrovanih ljud, više od 30 za poslednjih mesec dana.

To se ne bi dogodilo, tvrdi, da se radi na neprekidnoj edukaciji stanovništva. Prvi logičan korak,  po njemu, bi bio uvođenje lekcije u osnovnoj školi, u okviru predmeta Poznavanje prirode i društva, koja bi govorila šta su gljive i kako da zaumemo odnos prema njima i da se pravilno ponašamo.

Tekst u udžbenicima

Osim te lične neodgovornosti, nešto što je mnogo gore je pojava da pojedini berači šumske gljive prodaju na pijacama. Dakle, kontrola je očigledno nedovoljna ili nepostojeća i moguće je da kupitie otrovne vrste čak i na pijaci.

"Taj tekst treba da nauči decu da gljive nisu ni biljke ni životinje već su posebno carstvo živog sveta. Drugo, naučio bi nas da ako naiđemo na gljive u šumi, najbolje da ih zaobidjemo jer su one često opasne. Postoji veliki broj otrovnih vrsta. Jedini pravi način da ih razlikujemo da tačno identifikujemo gljivu koju smo pronašli. To je teško i za to je potrebno mnogo iskustva. Ako se time ne bavimo ozbiljno ne treba ni rizikovati i treba ih ostaviti da obave ulogu u prirodi. One pomažu i važna na su karika u kruženju materije i one su jedini organizmi koji razlažu ostatke biljaka. Da nema gljiva sve naše sume bi bile zatrpane otpalim granama, suvim granama i ostalim biljnim ostacima", napominje Ivančević.

I gljive su ugrožene

"Posebno što treba da piše u toj lekciji je da su gljive ugrožene. Kao što čuvamo retke biljke i životinje tako treba da se ponašamo i prema gljivama. Osim toga postoje mnoga gljivarska udruženja u Srbiji i sva ona se bave edukacijom stanovništva, ali na ta predavanja dolaze oni koji su zainteresovani za gljive, a oni su unapred spremni i oprezni i posvetili su se tome da oprezno uđu u to carstvo i da ne srljaju. Needukovane žrtve gljiva su one koje gljive i ne zanimaju ili ih zanimaju površno. Oni često i ne dodju u naše društvo već odu u šumu sa viškom neopravdanog samopouzdanja i nastradaju”, dodaje Boris Ivančević.

Pravilan odnos prema gljivama se ne može poboljšati samo izolovanom merom i akcijom. Kao i drugim oblastima, potrebni su temelji i jedna opšta uređenost društva.

Predavanja od septembra

Ivančević naglašava da, država, svakako, treba da pojača inspekcijske kontrole na prodajnim mestima."Mikološko društvo organizuje sastanke od septembra. U galeriji Prirodnjačkog muzeja, na Kalimegdanu u 18 časova od prvog ponedeljka u septembru biće sastanaka i predavanja sve do kraja godine, tako da svi zainteresovani mogu da prisustvuju tim sastancima i čuju nešto više o tome kako da nauče da identifikuju gljive i da ih razlikuju", najavljuje Ivančević.

Saradnja na zaštiti ugroženih gljiva

Mikološko društvo zajedno sa Zavodom za zaštitu prirode radi i na zaštiti ugroženih gljiva. S tim u vezi, zaštićena je jedna velika površina od 20 hektara, na Adi Ciganliji. Na tom mestu se nalaze zaštićene vrste gljiva i zaštićeno je njihovo stanište, što znači da je tu zabranjeno poseći šumu, zabranjeni su poljoprivredni radovi i gradnja objekta. Uloga ekološkog društva je da ta skrene pažnju i da proverene činjenice o tome gde se nalaze takva mesta i da predloži državnim organima da se takva mesta zaštite.

Značajna edukativna uloga

Mikološko društvo je osnovano pre 26 godina i najstarija organizacija tog tipa u Srbiji. To je strukovno udruženje mikologa, ljudi koji se profesionalno bave naukom o gljivama, koji rade na fakultetima, institututima, Prirodnjačkom muzeju. Osim ovih profesionalaca Mikološko društvo Srbije okuplja i veliki broj gljivara amatera, koji iz svoje ljubavi puno vremena i entuzijazma ulazu u bavljenje gljivama, njihovo proučavanje, pronalaženje u šumi. Mikološko drustvo je za svojih četvrt veka i nešto više svog postojanja podržalo osnivanje više gljvarskih društava u Srbiji, održalo na desetine izložba o gjivama, održalo više stotina predavanja o gljivama, a izdalo je i brojne knjige i publikacije, članke u novinama i nastupe na drugim medijima. Dakle, ima i značajnu ulogu u edukovanju onih koji su zainteresovani za gljive.

Vrganji, lisičarke i šampinjoni najpopularnije u Srbiji

U našoj zemlji možda su najpopularnije jestive gljive vrganji, lisičarke i šampinjoni. One su dobrog ukusa i imaju dobar nutritivni sastav. S druge strane pupavka, panterovka, muhara i haringača četiri su od 30-ak najotrovnijih pečuraka u Srbiji. Neke od ovih ako se pojedu mogu biti smrtonosnije i od ujeda kobre. Od svih otrovnih pečuraka, najviše se treba čuvati zelene pupavke jer ukoliko dođe do trovanja njom, ono može da se završi smrću. Samo kapa ove gljive dovoljna je da usmrti troje ljudi.

Osim ovih gljiva koje su kulinarski delikates, postoje lekovite gljive, ali je njih  najbolje kupiti od uzgajivača. Lekovita vrednost je mnogo veća kada se gaje pod kontrolisanim uslovima i naravno izbegava opasnost da ih tražite po šumi i da berete neke koje to nisu.