Kraj septembra idealan je da rasadimo irise, kako?

Irisi ili perunike (lat. Iris germanica) su višegodišnje, ukrasne biljke koje ponovo postaju veoma popularne u uređenju dvorišta, vrtova, balkona i terasa. Danas postoje sorte i hibridi koji se razlikuju po veličini, boji cvetova, oblicima, terminima i dužini cvetanja. Zbog svoje otpornosti i lepote simbol je vere, nade, mudrosti i prijateljstva. Cvetovi mogu biti jednobojni ili dvobojni. Najčešće su plavi ili žuti, ali postoje i beli, rozi i crveni.

Nekada je ova cvetna vrsta bila izuzetno popularna. Mnoge kraljevske porodice su iris stavljale na svoje zastave. Latinski naziv potiče od božice Iride. Kod Slovena perunike su povezane sa bogom Perunom. Smatra se da one rastu gde udari munja ovog boga. Na našem području brojne su i njegove divlje vrste.

Cvetaju od početka proleća do sredine leta, a neke sorte i sve do kraja septembra. Pravilo ja da najranije procvetaju niže sorte, a one najviše najkasnije. Visina irisa kreće se od 20 do preko 100 centimetara.

Presađivanje svake treće godine

Uzgoj pomenute ukrasne vrste nije zahtevno, ali ih je potrebno redovno presađivati. Najbolje je to obaviti tokom jeseni. U periodu vegetacije stvara se mnogo mladog korenja, rizoma i ako ne obavimo rasađivanje biljka ostaje bez hrane, lakše izmrzava, postepeno samu sebe zagušuje i uništava. Kako bi je rasteretili i obezbedili dovoljno prostora odradićemo to svake tri do četiri godine.

Razmnožavanje irisa u jesen - za više cvetova u proleće

Postoje dva optimalna termina za pomenutu radnju, a to je u rano proleće i tokom kasne jeseni. U krajevima gde nema poznih mrazeva, rasađivanje obavljamo u proleće. Obično se to radi u dugoj polovini marta.

Ljubitelji irisa rasadiće ga u septembru, pre pojave prvih hladnoća. Ukoliko zakasnimo, može se izvoditi i tokom oktobra u zavisnosti od vremenskih prilika. Važno je napomenuti da tom prilikom ne sme doći do izmrzavanja rizoma.

Sačekajte prvo da se završi cvetanje

Ako se odlučimo za jesen, to se radi rizomima koji su puni hraniva. Kod kasnih sorti potrebno je sačekati da se završi cvetanje. Obično je to sredina septembra. Ašovom se pažljivo obavi deljenje i iskopavanje. Iskopani delovi očiste se od viška zemlje, a listovi prikrate na 1/3, oko 15 cm, maksimalno 20 cm. Ukoliko su rizomi predugi mogu se iseći na dužinu od osam do 12 cm. Ostave se dan ili dva da se rane prosuše i spremni su za presađivanje. Po potrebi možemo izvršiti dezinfekciju pre sadnje. Najbolje je uraditi u deset procentnom rastvoru varkine.

Prilikom sadnje kopaju se sadne rupe duboke od 25 do 35 cm, čija dubina zavisi od kvaliteta zemljišta. Na dno rupe stavi se zemlja izmešana sa peskom. Rizomi se pažljivo postave i prekriju zemljom. Dubina sadnje rizoma je do deset centimetara. Posađene biljke zaliti radi bržeg ukorenjavanja. Ukoliko u tom periodu nema padavina, zalivanje se obavlja svakog dana sledećih deset dana. Na jedan metar kvadratni dovoljne su dve do tri sadnice visokih sorti ili šest do osam nižih sorti. Za sadnju birajte osunčana mesta jer kada je u senci neće cvetati.