Kako zaštititi pelargonije i geranijum od gusenica malog leptira?

Leptir Cacyreus marshalli je veoma opasna štetočina ovog starog, ali vrlo popularnog cveća. Vodi poreklo sa juga Afrike kao i cvetna vrsta sa čijim je sadnicama prenet u Evropu.

Prvi put je registrovan 1988. godine, a identifikovan 1990. i ubrzo je postao prava napast na području Španije, Francuske i Italije. Zabeležen je na Kanarima i jugu Švajcarske. U Ujedinjenom Kraljevstvu je prvi put registrovan 1997., a na Lošinju se pojavio 2008. godine. Veoma brzo se širio u toplijim područjima.

Karakteristike Cacyreus marshalli-a

Život leptira je neraskidivo povezan sa pelargonijama. Retko se na našem kontinentu sreće na divljim biljkama iz ove porodice. Zbog specifičnog načina života i ciklusa razvoja najčešće ga susrećemo u gradovima gde se uzgaja kultivisana pelargonija. Tu je ima obilje hrane i dobre uslove.

Na rasprostranjenost najveći uticaj ima temperatura. U eksperimentalnim uslovima dokazano je da se pri stalnoj temperaturi od 20ºC može neprekidno razvijati i izvoditi nove generacije, nije uočena dijapauza. U eksperimentalnim uslovima nije potvrđeno da šteočina ima sposobnost mirovanja tokom zime što je ograničavajući faktor za trajno naseljavanje velikog dela Evrope.

Malih je dimenzija, do 20 mm. S spoljne strane krila je prošaran smeđim i belim površinama na karakterističan način. Unutrašnja strana je jednolično smeđa, a duž ivice je isprekidana bela linija.

Privlači ih miris listova. Ženke jaja polažu na listove i cvetove, a iz njih se posle sedam dana razvijaju larve koje prelaze u cvetni pupoljak kroz rupu koju naprave. Dalji život se odvija u pupoljku čijom unutrašnjosti se hrane i tako ga uništavaju. Kada dostignu treći stepen, napuštaju ga i prelaze na listove i stabljike.

Razvoj je veoma brz i u toku godine može imati nekoliko generacija. Na temperaturi od 20ºC larva prolazi kroz razvoj za mesec dana i prelazi u stadijum lutke koji se završava posle 17 dana. Za manje od 50 dana formira se nova generacija.

Štete na pelargonijama

Simptomi prisustva štetočine je pojava usporenog rasta i sušenja biljaka. Larve su u stanju da za veoma kratko vreme unište biljku. Najlakše ćemo otkriti prisustvo ovog leptira ako na lišću primetimo male rupe koje su precizno isečene. Mlađe larve uništavaju cvetne pupoljke, a starije se uvlače u stabljike i jedu njihovu unutrašnjost. Za njih je karakteristično da imaju izuzetan apetit i za kratko vreme mogu uništiti biljku.

Obično ih primetimo kada jedu cvetove. Zbog naseljavanja patogena napadnute biljke i biljni delovi postaju crni, a stabljike u kojima su larve su pune izmeta. Da su prisutne u stabljici možemo videti po ulaznim rupama.

Preventivne mere

Za sada nije utvrđeno da u Evropi ima prirodnog neprijatelja. Uočeno je da se parazitska osica Trichogramma evanescens može razviti na jajima. Problem s leptirem je što kad jednom uđe u biljku, ostaje zaštićen.

Kao preventivna mera posebno je važan ritam zalivanja, jer štetočini odgovara toplota i povišena vlažnost. Kako bi sprečili ovu pojavu, biljke ne treba zalivati tako da kvasimo listove i stabljike. Supstrat mora biti dobro dreniran. Vlaga će privući leptire, jer su biljke sočnije. U sedmici se zalivanje obavlja dva puta u fazi cvetanja i to u periodu kada su dani najvrući. Treba ga obavljati tek kada se supstrat osuši. Kod kupovine pelargonija pregledajte biljke. Obratite pažnju da na stablima i pupoljcima nema rupica. Listovi ne smiju biti oštećeni. U suprotnom se može desiti da s mladim biljkama donesete i štetočine u svoje dvorište ili balkon.

Neke sorte pelargonija, koje imaju tanke stabljike i kožne listove su otpornije na napad i leptir ih ne voli.

Mere suzbijanja

Za suzbijanje razvijeni su insekticidi u vidu štapića koji se utisnu u zemlju. Biljka usvaja sredstvo i na taj način se štiti. Učinak je vidljiv već posle dva dana, a biljke su zaštićene tri meseca.

Ako niste ljubitelj hemije, postoje brojni prirodni insekticidi. Jedno od njih je ulje neem-a koje ne ispoljava štetno delovanje. Više će da deluje preventivno, jer sprečava ženke da polažu jaja na tretirane biljke.

Najbolje prirodno sredstvo koje tera ovu, ali i brojne druge štetočine, je pelin. Ubrane listove prelijemo vrelom vodom i ostavi sledeća 24h. Koristi se za zalivanje.

Sredstvo na bazi belog luka

Veoma efikasnim se pokazalo tretiranje rastvorom koji se dobija od belog luka. Može da se priprema na dva načina. Prvi je da se tri do četiri čena usitne i preliju vodom u količini do 1l. Ostavi se u otvorenoj posudi sledeća 24h. Dobijena tečnost se procedi i koristi za tretiranje biljaka.

Drugi način je da se usitnjeni beli luk prelije vrelom vodom i ostavi da se ohladi.

Tretiranje se izvodi više puta u toku sedmice, dva do tri puta. Broj tretiranja uskladiti sa uslovima i brojem primećenih jedinki.

Napadnute delove biljke odrezati i spaliti, uništiti. Nikada ih ne bacajte u kompostnu hrpu, jer tako dajemo mogućnost leptiru da preživi i pričinjava nove štete.