Kako pravilno gajiti mentu?

Menta je poznata i omiljena od davnina kao lekovita biljka koja se odlikuje prijatnim i aromatičnim mirisom i ukusom mentola. Poreklo te biljke nije utvrđeno, ali je raširena svuda. Zbog velike tražnje na tržištu, sve je više interesovanja za njen plantažni uzgoj.

Lišće i mladice nane sa cvetovima upotrebljavaju se kao čaj u slučajevima probavnih smetnji, grčeva creva, bubrežnih i žučnih kolika, a za spoljašnju upotrebu koristi se kao dodatak kupkama, za punjenje jastučića za spavanje, kao migrenski štapići protiv glavobolje, zatim u slučaju svraba i reume, u kozmetici, kulinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Ona je, takođe, i medonosna biljka, a produktivnost meda je 200 kg/ha. Njen med je veoma gust, boje ćilibara i prijatne arome mente.

Morfološke osobine

Menta je višegodišnja biljka iz porodice Lamiaceae. Raste u visinu 30 - 80 - 110 cm zavisno od sorte. Na 1 m² može da se nalazi 10 - 20 biljaka. Formira mnoštvo rizoma u koje deponuje hranljive materije pomoću kojih se širi. Postoji više vrsta i podvrsta ove lekovite biljke: divlja menta (Mentha spicata) i njena podvrsta ljuta menta, pitoma menta (Mentha piperita), kudrava menta (Mentha crispa), barska menta (Mentha aquatica), poljačak (Mentha pulegium), jabukova menta (Mentha suaveolens), konjski bosiljak (Mentha longofolia), poljska menta (Mentha arvensis).

Najčešće se, ipak, upotebljava pitoma ili paprena menta, nastala od barske i divlje mente.

Najčešće se, ipak, upotebljava pitoma ili paprena menta, nastala od barske i divlje mente. Otkrivena je u Engleskoj, odakle se proširila po celom svetu. Danas je metodom selekcije dobijeno mnoštvo sorti pitome mente sa različitim karakteristikama: od sadržaja mentola, ulja, mirisa do ukrasnih menti sa šarenim lišćem. U intenzivnom uzgoju najčešće se koriste dva oblika mente koji se razlikuju po boji listova, stabljike i sadržaju eteričnih ulja.

Bela menta Alba

Stabljika i lišće su bledo zelene boje, delikatesnijeg ukusa, sa srednjim sadržajem mentola i 60 % ulja. Uglavnom je gaje u Francuskoj, pa se zato i naziva francuska menta.

Crna menta

Sadrži više ulja, ali ima i oštriji ukus. Prepoznatljiva je po tamnozelenoj i ljubičastoj boji listova i stabljike. Zbog ljubičaste boje, naročito u proleće, lišće izgleda tamno i otuda naziv za tu vrstu "crna metvica". Cveta od juna do septembra ružičastocrvenim ili ljubičastim cvetovima. Plod je oraščić od četiri dela sa po jednom semenkom u svakom delu.

Specifični zahtevi gajenja mente

Menta raste na rastresitim zemljištima pH vrednosti od 6 do 7,2 (blago kisela i neutralna). Na jednom mestu može da se zadrži 5 - 6 godina, a u intenzivnoj proizvodnji 2 - 3 godine:

• odgovaraju joj sunčane pozicije, ali odlično uspeva i u polusenci
• na teškim, kiselim zemljištima, koja imaju visok nivo podzemne vode, menta raste veoma sporo
• organska đubriva najbolje je u zemljište uneti sa prethodnom kulturom
• otporna je na hladnoću: pod snežnim pokrivačem debljine 10 - 20 cm može da podnese mraz i temperature -25 do -30°C, ali tokom zima sa toplim periodima, bez snežnog pokrivača, često strada rizom na dubini 3 - 4 cm pri temperaturi -10 do -12°C i tada je treba zaštititi prekrivanjem piljevinom ili granama smreke
• u proleće menta počinje da raste već na teperaturi od 2 - 5°C, a mladi izdanci mogu da izdrže prolećne mrazave i temperaturu od -8°C
• to je kultura umerene zone, optimalna temperatura za rast 18 - 20°C. Sa povećanjem temperature do 25°C sadržaj ulja raste.

Menta voli vodu. Procenjuje se da za formiranje 1 tone mente u fazi cvetanja treba 1.500 m³ vode. U fazi intenzivnog rasta mentu je poželjno zalivati, ali 5 - 7 dana pred žetvu treba prekinuti zalivanje, jer će tako listovi mente imati više ulja.

Najčešće se razmnožava reznicama rizoma

Sadnja i razmnožavanje

Razmnožava se semenom, reznicama rizoma ili deljenjem grma. Najčešće se razmnožava reznicama rizoma i na taj način osigurava ujednačenost zasada. Treba imati na umu da se veoma brzo razvija i širi na zasađenoj parceli. Ima plitak koren i zato voli rastresita zemljišta sa dovoljno vlage.

Termin setve iz semena je u martu na dubini 0,5 - 1 cm. Sade se sadnice starosti 35 - 45 dana. Seme je teško dobiti. Menta se sadi na otvorenom u proleće, u aprilu ili u leto, u avgustu. Rizomi za sadnju treba da budu dužine 15 cm, a najmanje 8 cm. Sadnice ili rizomi se sade u brazdu dubine 8 - 10 cm na udaljenosti 12 - 15 cm jedan od drugog, međuredni razmak treba da bude 40 - 60 cm. Za 1 ha neophodno je obezbediti oko 1.500 kg rizoma.

Nega

Dva puta u sezoni menta se prihranjuje složenim mineralnim đubrivima u količini 15 - 20 g/m² ili ptičjim izmetom ili pepelom 25 - 30 g/m². Preterano đubrenje azotom u vlažnim godinama može da utiče na pojavu pepelnice i rđe i na to treba obratiti pažnju.

Koren mente nalazi se plitko u tlu 15 - 20 cm. Najveći deo je na dubini 2 - 5 cm, a zbog guste mreže sočnih rizoma može da izdrži kratkotrajno sušno razdoblje. Preterana vlaga i nedostatak svetlosti tokom pupljenja i cvetanja smanjuju sadržaj i kvalitet eteričnog ulja. Zalivanje je najbolje obaviti u početku vegetacije, u periodu stvaranja bočnih rizoma, početkom faze pupljenja, nakon košenja u količini od 40 - 60 mm/m², a zalivna norma zavisi od padavina u toku vegetacije.

Prikupljanje i čuvanje mente

Prikuplja se u vreme cvetanja zavisno od namene. Menta za list se kosi kada je veći udeo lista u odnosu na stabljiku tj. neposredno pred cvetanje, a za destilaciju kada je u cvatu. Najbolje je brati neposredno pred cvetanje jer tada sadrži najviše korisnih i lekovitih materija. Vrhovi biljke se skraćuju za 10 do 15 cm i suše na senovitom mestu. U toku sezone menta se bere dva puta, a ako se navodnjava i 3 - 4 puta.

Zbog velikih i sočnih listova osetljiva je na bolesti i štetočine.

Košenje se obavlja kombajnom. Potrebno je mentu što brže odvesti na mesto prerade jer zbog visokog udela vlage može da dođe do fermentacije ili truljenja. Prosečan prinos suvog lista se kreće oko 15 t/ha ili 50 l/ha eteričnog ulja.

Bolesti i štetočine

Menta je biljka koja privlači mnoge štetočine a napadaju je i bolesti zato što ima velike i sočne listove i rizome. Zbog toga je potrebno stalno biti na oprezu.

Na našem području najopasnije oboljenje mente je rđa koju izaziva gljivica Puccinia menthae. Tom gljivičnom oboljenju doprinosi razvoj velike vlažnosti, niska temperatura vazduha, višak azota u zemljištu, kao i dugogodišnji zasad na istoj parceli. Za rđu je karakteristična pojava tamnosmeđih pega na naličju listova i na lisnim peteljkama. Pege se šire od donjih listova prema vrhu i pri jakoj zarazi može da dođe do potpunog uništenja biljke. Neke od mera suzbijanja su prevremeno košenje, kada se primete simptomi zaraze i gajenje otpornih sorti. Kišovito vreme pogodno je za širenje ovog patogena. Zaštitno tretiranje najbolje je izvesti u proleće, kada su biljke visine 4 - 5 cm.

Osim rđe na menti se javljaju i druga gljivična oboljenja: pepelnica (Erysiphe sp.), septorija, koju izaziva Septoria menhtae, zatim verticilijum, antraknoza, mikoplazme i mnoga druga manje značajna oboljenja.

Veoma često oboljenje je pepelnica.

Karakteristični simptom pepelnice je bela navlaka na listovima koja se pojavljuje u drugoj polovini vegetacije, a kasnije se pojavljuju plodonosna tela crne spore. Veoma često oboljenje, javlja se tokom avgusta, kada hladni i vlažni vetrovi pomažu širenju gljivice.

Ne gajiti mentu posle krompira

Kada je reč o štetočinama mentu napadaju mnogi insekti koji su u njenom zasadu prisutni već od proleća. Najvažnije štetočine su lisne vaši, cikade, žičnjaci, cvrčak, popac, rovac, pipe, livadski moljac i mnoge druge. Zbog toga što razvija sočne rizome mentu ne treba gajiti posle krompira zbog nakupljanja pojedinih štetočina (npr. žičnjaci).

Prevencija je najvažnija mera borbe protiv pojave štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti. U tom cilju treba obratiti pažnju na đubrenje azotom, jer višak pospešuje pojavu mnogih bolesti. Nasuprot azotu, kalijum povećava otpornost biljke. Preporučljivo je sakupljati ostatke i spaljivati ih, ako se primete početni simptomi neke bolesti, moguće je i ranije košenje, a obavezno je stalno nadgledanje useva radi suzbijanja prouzrokovača oboljenja i štetočina.

Foto: depositphotos.com/Premium_shots