Nezakonita seča i dalje prolazi nekažnjeno

Po bogatstvu šuma, nalazimo se među siromašnijim područjima Evrope. Iza Srbije su, pored još nekoliko zemalja, i Grčka i Italija. I one šumovite površine koje imamo, na putu su da nestanu zbog sve učestalijih krađa. 

"Dobar deo domaćinstava kao ogrev u zimskom periodu koristi drvo, ali to nije jedini problem zašto imamo sve manje šuma, iako se čini da je ovo zemlja sa velikom šumovitošću", kaže inženjer šumarstva, Dragić Tomić. "Veliki biznis postala je krađa stabala, posebno privatne svojine. Državna su u nešto boljoj poziciji jer postoje čuvari pa se to koliko toliko drži pod kontrolom", napominje Tomić.

Na udaru je prvo privatno vlasništvo

Privatne šume praktično bi trebalo da čuvaju vlasnici, ali dosta njih ne živi u blizini, čak ima i onih koji su je nasledili i ne znaju gde im se uopšte nalazi. A ako i žive na selu, ima dosta posla oko domaćinstva, tako da su šume praktično nezaštićene.

"To je idealno za organizovane grupe koje imaju sve što ima treba - testere, traktore, kamione, tako da šume stradaju i to ne samo na području valjevskog kraja, nego je takva situacija na području čitave države", naglašava Tomić. "Teško je bilo šta preduzeti. Na području Valjeva postoje dva inspektora i da ih je i duplo više i da imaju i helikopter, ne bi mogli da stignu da sve pokriju i obiđu", dodaje on. 

Krađa se teško dokazuje

Potreba za novcem i obezbeđenjem materijalnih dobara stvara okolnosti i gde stanovništvo prvo poseže za sečom i prodajom stabala. Oni koji su nasledili neku šumu, a žive u gradu, novac im je potreban za svakodnevni život, zbog čega često i posežu za tim da je poseku ili da je prodaju. O načinu organizacije grupa koje bespravno seku, dosta se zna kako one rade.

"Sve te grupe dobro su organizovane, prate gde se nalaze vlasnici, šumari ali i inspektori. A često jednostavno dođu i pitaju da kupe par metara drva, a kada se vlasnik složi, isplata je odmah, a nakon nekog vremena kad odu da seku, poseku sve! Naravno, kad vlasnik posle nekoliko meseci konačno primeti da su stabla nestala, dokaza nema ko je to uradio", ističe Tomić.

Sve više prijava, sve manje presuda

Krađa šume je na sudu teško dokaziva, broj krivičnih prijava sve je veći ali je broj osuđenih sve manji kao i površina pod ovim dragocenim resursom. 

"Kada se podnese prijava, umesto osuđujuće presude, dolazi do priznanja krivice, plaća se određena novčana kazna, koja je više simbolična i to delo više praktično ne postoji za učinioca, oni se više ne vode kao krivci. Povećava se broj prijava, a smanjuje broj osuđujućih presuda, kao što se smanjuju i površine pod šumama", objašnjava on.

Država je ove godine pozvala građane da ukoliko imaju najmanje pet ari zemljišta, prijave se za besplatne sadnice.

"Ako neko ima poljoprivredno zemljište i želi da ga pošumi, najpre mora da pokrene proceduru promene namene tla, to se plaća i zbog toga mnogi odustaju jer ne žele da se bave papirologijom, a drugi problem, možda i veći je što u Srbiji nedostaje sadni materijal za pošumljavanje", objašnajva ovaj stručnjak. Kako kaže, svaku akciju sadnje drveća svakako treba podržati i animirati ljude da zasade drvo gde mogu.

Ako se poseče drvo, neće nići novo

U Srbiji preovlađuju izdanačke šume, koje su lošijeg kvaliteta. Kada se poseče drvo, prečnik stabla je 60 do 70 centimetara tada obično iz panja kreće novi izdanak i to je takozvana panjača. Ovo stablo će da raste određeni period i onda će stati. Takvo drvo nije kvalitetno.

"Poljaci su se, na primer, izborili da se šume ne vraćaju u procesu restitucije već da se one isplate u nekom periodu jer je to u interesu države", objašnjava Tomić. Šta se desilo sa onima koje su u Srbiji vraćene, pita se on i kako dodaje, najverovatnije su nestale ili su na putu da nestanu. 

Reč je o jednom od najsloženijih ekosistema na zemlji i dragocenom prirodnom resursu, a njihovo preterano iskorišćavanje dovelo je do njihovog konstantnog smanjivanja i do degradacije životne sredine. U prirodi mora da postoji ravnoteža jer ako se ona poremeti, kad tad će posledice biti vidljive.