Fazančići napreduju - od štetočina ih čuva morka

Lovci iz Rumenke, mesta nadomak Novog Sada, suočeni su sa uobičajnim problemima koje imaju ljubitelji prirode i lova u blizini velikog grada. Stanište za divlju faunu se iz godine u godinu smanjuje. U lovištu niču vikendice i često nelegalno izgrađeni objekti. Na divlje deponije baca se smeće, remize se uništavaju... Osim toga, sporadično se pojavljuje i krivolov, a klasična muka karakteristična za okolinu velikih urbanih centara je prisustvo velikog broja pasa lutalica.

I psi lutalice ugrožavaju divljač

"Recept" je poznat: kada nekom vlasniku dosadi pas ili više nema želje i(li) mogućnosti da se stara o njemu, samo ga izbaci nadomak grada. A napušteni psi posle izvesnog vremena postaju predatori koji uništavaju plemenitu divljač, a da pri tom lovci nemaju nikakvih zakonskih mogućnosti da ih suzbijaju.

Fazani opstaju zahvaljujući fazaneriji

U takvim okolnostima, divljači je sve manje. Da bi se brojnost plemenite divljači u lovištu popravila, Rumenčani su pre nekoliko godina napravili fazaneriju, kroz koju svake sezone prođe na stotine fazanskih pilića. Krajem juna, iz Bogojeva je u rumenačku fazaneriju stiglo 500 fazančića starosti šest nedelja. Lovci ih svakodnevno obilaze, hrane i brinu se o njima, a kada nisu tu, glavni čuvar fazanerije je  - morka!

Fazančiće čuva morka

Naime, poznato je da morke ili biserke, kako se u nakim krajevima nazivaju, imaju piskav, prilično iritantan način oglašavanja, što i u ovom slučaju ima primenu u praksi. "Znamo da su se  morke nekada koristile u mnogim domaćinstvima kao dobra zaštita, pre svega od pacova, koje rasteruje njen piskav glas. Zbog toga u jatu fazančića uvek imamo bar jednu morku i do sada nismo imali problema", objašnjava predsednik Lovačkog društva "Rumenka", Dušan Kolarski.

U agvustu u lovištu novih 300 fazana

On naglašava da su fazančići dobrog zdravlja, solidno napreduju, te da su slučajevi mortaliteta u jatu minimalni. "Planiramo da do 20. avgusta u lovište pustimo 300 jedinki. Ostatak jata će i dalje boraviti u volijeri. U drugom delu lovne sezone, tokom decembra i januara, fazanske petlove koji su preostali ćemo pustiti u lovište kao dopunu, a ženke će se koristiti za priplod. Vodimo računa o matičnom jatu, a u praksi se dobro pokazao sistem u kojem na četiri ženke dolazi jedan petao", napominje Kolarski.

Nema dovoljno zečeva

Kao i u većini lovišta širom Srbije, i u rumenačkom godinama vlada deficit zečeva. I o tome se vodi računa, te lova prethodnih sezona ili nije bilo, ili je sveden na minimum. Osim blizine velikog grada i svega što ona donosi, Kolarski smatra da je glavni problem smanjenja broja zečeva i nekontrolisanoj upotrebi hemijskih preparata u poljoprivredi.

"Uobičajna pojava je da se prska strnjika koja ostane posle kosidbe žita, što dovodi do uginjavanja mladunaca i steriliteta kod ženki. Verovatno je to jedan od razloga smanjenja broja i srneće divljači", zaključuje Kolarski.