Bezbednost mora da je uvek na prvom mestu, prilagođena terenu i vremenskim uslovima, ali i svim procesima posla, od seče do vuče drva. Određenu negu tom prilikom traži i najvažniji alat - motorna testera.
Iako je grejna sezona odavno krenula, obezbeđivanje ogrevnog materijala još uvek je u toku. Kako istražuju srpski mediji, najjeftinije je grejanje na drva, zatim na gas, ugalj, pelet, a najskuplje na električnim kotlovima, grejalicama i na lož ulje. Kubni metar hrasta ili bukve kreće se oko 5.300 dinara, s tim da ako sami nemate mašine, alat i vremena, morate dodatno da platite i seču i cepanje drva, što iznosi oko 600 dinara po kubiku.
Međutim, ukoliko sami želite da se obezbedite za zimu iz svojih zabrana, bagrenjara i šuma, morate da ispoštujete zakon. Kako kaže direktor Šumskog gazdinstva "Užice" Slaviša Radosavljević, drveće za seču bez obzira što se nalazi u privatnom vlasništvu, mora najpre da obeleži šumar.
"Svi koji imaju svoju privatnu šumu ili zabran treba da se obrate nama sa zahtevom, da se uradi doznaka. Mi pošaljemo stručno lice koje obeleži stabla koja mogu da se poseku, a onda se pristupa seči", kaže Radosavljević za Agroklub.
Takođe, kako je propisano Zakonom o šumama, njom se smatra "prostor koji je obrastao šumskim drvećem, minimalne površine od pet ari, sa minimalnom pokrivenošću zemljišta krunama drveća od 30 odsto".
Kako nam je dalje pojašnjeno, ako neko želi da poseče bagrenjar uz njivu, na sinoru, oko njive, oko livade, oko voćanjaka, vinograda - može, jer se to ne tretira kao šumsko područje, odnosno ako se u katastru ne vodi kao isto, onda i ne podleže markiranju i dozvoli za sečenje.
Iz vlastitog vinograda uzela drva, sud je kaznio s oko 16.000 dinara
Poznato je da je bagrem dobro ogrevno drvo, pa se u domaćinstvima pored bukve i hrasta najčešće ono koristi tokom zimskog perioda, a sa druge uklanja između njiva.
"Mi obično savetujemo da bi drvo imalo svoju kaloričnu vrednost, da to bude, što ranije, da to bude s proleća ili tokom leta, da bi kasnije prilikom sagorevanja, kalorije bile potpuno iskorišćene."
Kad niste u mogućnosti da sami raskrčite vrzinu, pripremite drva iz svog zabrana, tada angažujete nekoga ko se uslužno bavi sečom drva. Jedan od njih jeste Goran Stevanović iz sela Saranovo kod Rače, koji kaže da najbolju kaloriju daju suva drva, a koje treba složiti u suvom prostoru.
"I poželjno je kad se drva iseku, da se i iscepaju", dodaje Stevanović koji je da bi proširio svoj posao, prvu zaradu uložio u novu testeru.
Da spremanje ogreva za zimu, nije samo doći i iseći drvo, dokazuje i njegovo decenijsko iskustvo i saradnja sa šumarima uz napomenu da je priprema najvažnija.
"Svaka gore grančica koja je slobodna i suva sa četiri, pet metara visine dobija ubrzanje i može da te udari po glavi i izazove povredu. Važno je oko stabla očistiti taj prostor, da te ništa ne sapliće, pa onda pogledati uz drvo, gde su grane, gde je sunce, na koju stranu teži stablo da padne. Takođe, važno je ne ići sam u njivu, jer taj koji je sa tobom, ako se nešto desi, može da ti spasi život."
Naš sagovornik ističe i da je vrlo bitno, pored zaštitne opreme, imati siguran oslonac i obezbeđivanje pozicije za dati posao, jer kako, najčešće, drvo padne na svoju krošnju i pritiska sloj granja pod njim, ukoliko je drvoseča nepažljiv dok stoji na stablu i seče ga motornom testerom, mogu da se dese kobne povrede. Ne čudi onda, zašto za ovaj posao kažu da je jedan od najopasnijih.
Bezbednost mora da je uvek na prvom mestu, prilagođena terenu i vremenskim uslovima, ali i svim procesima posla, od seče do vuče drva. Određenu negu tom prilikom traži i najvažniji alat - motorna testera.
"Testeri mora da se posveti pažnja. U šumi je četkica obavezna, da se očisti od piljevine, kako se ne bi unela sa gorivom. Sa sobom nosiš rezervne svećice, ključeve, sve ono čim možeš da otkloniš kvar u šumi. Po povratku iz seče, sledi duvanje", kaže Stevanović.
Nažalost, u Srbiji se manje od 30 odsto teritorije nalazi pod šumom, a svake godine suočavamo se sa dodatnim gubicima usled ilegalne seče ili požara.
"Bez našeg saveta, ljudi često iseku kompletne šume i tada dođe i do pojave erozije i narušavanja životnog standarda i to je najveći problem. To su najčešće ruralne sredine i dok se to desi, mi često pišemo prijave. Nije sporno da se rade mere nege, da se rade proredne seče. Nas su učili na fakultetu da se šuma neguje i gaji sekirom, što više šumi priđeš na kvalitetan i stručan način ista dobija i na vrednosti i na značaju", kaže direktor užičkog Šumskog gazdinstva.
Sa tim se slaže i Stevanović.
"Kada odeš u šumu da sečeš, moraš da vodiš mnogo računa da li će iza tebe da ostane nešto. Misliš o prirodi, pa posadiš ili izvadiš sadnicu na jedno mesto, presadiš na drugo. Brineš o tom prostoru, skupiš granje, povezeš ga. Moja porodica i ja baš dosta koristimo to granje za grejanje. Zato, treba istaći, da drva nisu toliko jeftina koliko mi mislimo. Jednom drvetu treba 20-tak godina da poraste, isečeš ga za 10 minuta i izgoriš za pet dana", kaže naš sagovornik.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
