Zašto zima kokama "krade" jaja?

Zbog hladnih i sve kraćih zimskih dana, koke nosilje sve češće zaobilaze gnezda. Snesenih jaja je sve manje. Kada spoljna temperatura padne ispod nule, kokin jajovodni sistem to odmah registruje i koči proizvodni proces nošenja jaja. Optimalna temperatura u objektu za nosilje je od 10°C do 20°C, a smatra se da je najidealnija od 13°C do 16°C. Međutim, praksa je pokazala da koke najkrupnija jaja nose na temperaturi od 10 stepeni.

Više jaja uz veštačko osvetljenje

Po savetu stručnjaka, dužina svetlosnog dana ne bi trebalo da bude kraća od 15 sati, a intezitet svetla tri vata po kvadratnom metru živinarnika. Najbolje je da se svetlost reguliše prema prirodnom osvetljenju, odnosno da se sukcesivno produžava  u popodnevnim i večernjim satima. To znači - ako kasnije sviće, sijalice svetle do kasnije u noć. Pale se prvim sumrakom da bi se izbegla dremljivost kokica. Produžavanje svetlosnog dana se ne sme naglo smanjivati, jer su kokice veoma osetljive na takve oscilacije.

Pri podnom uzgoju nosilja obavezna prostirka

Ako se nosilje gaje van kaveza, na podu farmskih objekata treba ubaciti prostirku, obično seckanu slamu ili drvenu piljevinu, a najbolje drvene "šuške". Uloga prostirke je da upija vlagu iz izmeta i stvara toplotnu izolaciju od hladnog poda. Međutim, problemi sa prostirkom nastaju u objektima koji se ne zagrevaju. Zbog niskih spoljnih temperatura povećava se procenat vlage u vazduhu i prostirka se sporije suši, a u njoj ima bakterija i gljivica koje napadaju nosilje i iznuruju njihov organizam, što se negativno odražava na produktivnost nošenja jaja. Zato na mestima gde je prostirka vlažna, obično u blizini pojilica, mokru prostirku redovno treba zamenjivati suvom.

Proteinska hrana po volji

Nosilje se hrane koncentratom po volji, koji treba da sadrži 16-17 odsto sirovih proteina, 3-4 odsto kalcijuma i 0,7 odsto fosfora. Pri podnom sistemu uzgoja potrebno je 13 centimetara dužine hranidbenog prostora po nosilji, a u kaveznom sistemu 10 centimetara dužine hranilice po nosilji.

Opadanjem nosivosti smanjuje se uzimanje hrane, pa i snesena jaja budu sitnija. Pokazalo se da se kvalitetnom ishranom u izvesnoj meri može uticati na povećanje jajne mase (veličine) i da nju naročito podstiču masne materije u hrani i izvesne masne kiseline.

Večernji obrok za čvrstu ljusku

Pravilnom zimskom ishranom koka nosilja može se uticata i na kvalitet ljuske i na kvalitet unutrašnje mase jajeta. Mineralna ishrana i dodavanje vitamina D poboljšaće kvalitet, odnosno čvrstinu ljuske jajeta. Preporučuje se i obilnija ishrana u večernjim satima, da bi koke u vreme formiranja ljuske jajeta imale dovoljno mineralnih materija na raspolaganju.

Proizvođači konzumnih jaja moraju da ispoštuju hranidbene preporuke kako bi kokoši snele kvalitetna jaja, a to znači maksimalno povećati broj Hogovih jedinica* i krvave i mesne mrlje svesti na minimum. Kvalitetno jaje ima malu vazdušnu komoru (manju od 2 mm) i relativno veliki broj Hogovih jedinica (više od 75). Mali broj Hogovih jedinica i vodenasto belance mogu da budu posledica neredovnog sakupljanja jaja. Krvave i mesne mrlje mogu da nastanu zbog stresa koka ili mikotoksina, odnosno plesni u hrani.

*Hogovim jedinicama (NJ) izražava se visina gustog belanca, korigovana masom jajeta.