Zašto moje kokoške ne nose jaja?

Primetili ste da vaša živina više može da snosi jaja ili ih nosi u smanjenom obimu. Obično poljoprivrednici tada postavljaju pitanje, zašto je to tako, iako smatraju da ih i dalje hrane i neguju kao i ranije. Razloga za smanjenu nosivost ili za potpuni prestanak nošenja jaja je puno, a ponekad čak ni živinari ne primećuju da se sa njihovim kokoškama nešto deševa.

Ovaj problem se najčešće dešava ljudima koji su početnici u odgajanju koka nosilja ili onima koji se nisu posavetovali sa nekim stručnjacima. Obično se u ova dva slučaja zaboravlja na neke detalje, koji mogu da pomognu odnosno odmognu živini.

Ono najočiglednije zašto koke ne nose jaja jeste kada duže vreme u kokošinjcu ostanu bez struje, odnosno svetla, ukoliko ne dobijaju dovoljno vode ili ako im ishrana nije upotpunjena sa vitaminima. Takođe, na ovu pojavu često utiče i zanemarivanje uzrasta živine, neke bolesti, pa čak i stres koji može da se javi kod koka nosilja.

Kokoške zahtevaju izbalansiran obrok

Koke nosilje su vrlo zahtevne i trebalo bi da imaju uravnotežen i izbalansiran obrok, kako bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Ukoliko ih ne hranite redovno, ili dobijaju manje hrane, one gladuju, a gladovanje je često uzrok smanjene produkcije jaja. Isto tako i ukoliko ih previše hranite, stvoriće se kontra efekat, jer prekomerni ili nedovoljni nivo unošenja proteina u kokošiji organizam dovodi do smanjenog ili preteranog unosa, proteina, na prvom mestu esencijalnih aminokiselina ili kalcijuma može da prouzrokuje smanjivanje proizvodnje.

Zato stručnjaci preporučuju da smeše za nosilje sadrže 16% do 18% proteina i dovoljnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz drugih mikroelemenata i vitamina. Proizvođači stočne hrane trude se naprave hranu koja će imati zadovoljavajuće količne energije, proteina, fosfora, kalcijuma, ali to ne znači da je smeša dobra, jer presudan je kvalitet hraniva koji se stavlja u smešu, odnosno svarljivost neophodnih hranjivih materija.

Ukoliko je loš i kvalitet vitamina i mikroelemenata u hrani, dolazi do takozvanog "tihog" kvalitativnog gladovanja, koje u dužem vremenskom periodu može živinu da dovede do problema. Zato se savetuje da se redovno uzimaju uzorci hrane i adekvatno čuvaju. Ukoliko posumnjate na loš kvalitet, smešu odnesite na detaljnu analizu, koja obuhvata esencijalne aminokiseline, mikroelemente i vitamine. Reč je o skupim analizama, koje se isplate ukoliko koke osilje ne nose jaja, a vama je to glavni izvor prihoda.

Loša i neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske.

Kokoške na vodu reaguju trenutno

Voda takođe igra veliku ulogu, jer kokoške na nju reaguju trenutno. Zato količinu i kvalitet vode treba stalno kontrolisati. Često se događa da se kokoškama, posebno onima koje se drže u kavezima, zapuše pojedine pojilice, a da to živinari ne primete odmah. Ovo takođe utiče na smanjenu nosivost jaja. 

Higijenska ispravnost vode je na prvom mestu, ne samo zbog zdravlja kokošaka, već i zbog zdravlja ljudi koji jedu ta jaja. Takođe previše topla ili previše hladna voda utiče na kokoške, a sa tim i direktno na nosivost. Ako kokoške jedan dan ostanu bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ali ako ostanu jedan dan bez vode, posebno tokom letnjih meseci doći, će do značajne smanjenje nosivosti. Ukoliko nemaju dovoljno vode tri dana, kokoške će početi da mitare i u potpunosti će prestati da nose jaja.

Nedovoljno svetla

Kokoškama je potrebno 14 do 15 sati dužine dana, kako bi kvalitetno održavale proizvodnju jaja. Ako se kokoškama dužina dana smanji, recimo, na ispod 12 sati, i to samo u roku od dva do tri dana, veoma brzo će doći do smanjene nosivosti, pa čak i potpunog prestanka nosivosti jaja.

Živina veoma reaguje na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje veštačko i prirodno svetlo, već od kraja jula treba im produžavati dužina dana veštačkim osvetljenjem. Pravilo kojeg bi svi koji gaje kokoške trebalo da se pridržavaju jeste to da u periodu nošenja nikako ne smeju smanjivati intenzitet i dužina svetlosnog dela dana.

Zašto zima kokama "krade" jaja?

Posledice bolesti mogu da budu različite

Kokoške su dosta osetljive, pa često oboljevaju. Zato je veoma bitna preventivna zaštita i  maksimalna posvećenost živinara, kako bolest ne bi zahvatila jato. Posledice bolesti mogu da budu minimalne, ali sa druge strane i ogromne. Odgajivači najčešće primete da sa kokoškama nešto nije u redu kada počnu čudno da se ponašaju, da nisu razdragane, da slabo jedu i da je smanjen prinos jaja.  Sve ovo je jak razlog da pozovete veterinara, kako bi se utvrdilo od čega boluju i da im se odmah uvede terapija.

A kako ne bi dolazilo do bolesti najbolje su preventivni pregledi živine. Takođe bitno je kupiti zdrave piliće, održavati kokošinjac i voditi računa o tome da higujena bude na visokom nivou.  

Starost - jedan od važnijih faktora

Na starost kokošaka malo ko obraća pažnju, a ovo je takođe jedan od važnijih faktora za prinos i nosivost jaja. Biološki, koke mogu dobro da nose dva proizvodna ciklusa. Tokom prvog ciklusa intenzitet nosivosti je najveći, a tada dostižu i svom maksimum. Da bi koke imale svoj maksimum, posebno bi trebalo obratiti pažnju tokom prve trećine perioda nosivosti, jer su promašaji nenadoknadivi. Problemi kod koka nosilja nastaju i poslednjoj trećini nosivosti, što se odražava kroz smanjenu nosivost i kroz loš kvalitet jaja.

Stres

Stres kod kokošaka takođe dovodi do smanjenosti ili potpunog prestanka nosivosti jaja. Recimo, na kokoške veoma utiče premeštanje u drugu prostoriju ili bilo koje druge promene ambijenta, što može da izazove paniku kod ovih pernatih životinja. Najčešće stresne situacije su nagle promene tempetature u kokošinjcu, premeštanje, spoljni i unutrašnji paraziti, strah koji se izaziva raznim situacijama ili koji izazivaju grabljivice, psi, mačke, pacovi, sove, lisice. Ukoliko dođu u jato, neminovno izazivaju jak stres, o čemu treba voditi računa.