Proces uzgoja ćuraka je mnogo duži i zahtevniji od uzgoja pilića, ali posla i zarade ima za onog ko hoće ozbiljno da radi. Ipak, to nije za one koji očekuju brzu zaradu.
Da se uzgoj ćuraka isplati shvatio je pre nekoliko godina Nenad Pavković iz Donjih Petrovaca. Kaže, krenuo je oprezno u ovu vrstu proizvodnje, a sada je ona izvor njegove i egzistencije čitave porodice.
"Godišnje imamo od tri do četiri turnusa, naravno, ako se ima i tržište. Jedan turnus traje tri-četiri meseca. Imam i objekat u kome se odgajaju ćurići, starosti do četiri - pet nedelja. Onda ovde dolaze malo jači, živahniji ćurići, tako da je proces ovde do 10 nedelja. Posle toga mora da se ispoštuje period odmaranja objekata dve nedelje, nakon čega kreće novi ciklus", kaže Nenad Pavković.
Proces uzgoja je mnogo duži i zahtevniji od uzgoja pilića. Svaka ćurka u proseku potroši oko 30 kilograma hrane. Ova proizvodnja zahteva dosta gotovog novca, rizična je i niko ju ne podstiče. Osim toga, neophodni su dobri uslovi, koji takođe poskupljuju proizvodnju. Pogon obavezno mora da bude dobro izolovan, sa ventilacijom i dobrim hlađenjem, jer ćurke ne podnose visoke temperature. Prostor treba da je suv i da se izvlači amonijak, kao i svi štetni mirisi, a mora se voditi računa i o hrani.
"Za ishranu koristimo komercijalnu hranu, ali proizvođači je prave po našoj recepturi. U nju dodajemo mineralne preparate i zakiseljivače, kako bi ćurke bile što zdravije. Za zdravo ćureće meso važan je čist prostor, zoo-higijena, zdrava hrana i dobri uslovi", objašnjava Pavković i dodaje da živini ne daju antibiotike na šta su veoma ponosni.
Ćurke su poznate među živinom kao najbolji i najveći proizvođači najkvalitetnijeg mesa. Gajenje ćuraka se pre svega vrši zbog mesa, koje sadrži veliki procenat belančevina, prosečno 30 - 34%, dok meso brojlera sadrži 25 - 31%. Takođe, sadrži sve esencijalne aminokiseline neophodne ljudskom organizmu, veliki procenat vitamina B, a mali procenat masti, zbog čega je veoma pogodno za savremenu dijetetsku ishranu. Po pitanju cene, Nenad Pavković smatra da se nakupci i posrednici ugrađuju u cenu, pa je za krajnje potrošače ćuretina preskupa. Kaže da bi ovo zdravo meso, koje je po kvalitetu u rangu teletine, trebalo da bude daleko dostupnije kupcima. Ćuretina ima 20% manje kalorija od piletine i čak 75% manje masti, a dvostruko veću količinu niacina. Sadrži više gvožđa i cinka, a ima i aminokiselinu triptofan, zaslužnu, između ostalog, za umirenje i dobar san.
Ovaj proizvođač iz godine u godinu povećava broj živine koju odgaja. Zdravo ćureće meso prodaje najviše u Beogradu, i bio bi zadovoljan da ostane na ovom nivou. Svako novo tržište dobro bi došlo, jer mogao bi proizvoditi i više. Napominje da je ova proizvodnja zahtevna i teška, zbog čega nema mnogo ovakvih proizvođača. Novac se ovde ne obrće brzo. Posla i zarade ima za onog ko hoće da radi, ali to nije za one koji očekuju brzu zaradu.
Tagovi
Autor
