Uvezli smo preko 11.600 tona svinjskog mesa za šest meseci, a cena našeg - pada

Uvoz svinjskog mesa u Srbiju za prvih šest meseci ove godine je realizovan u količini od 11.670 tona i vrednosti 32,5 miliona evra, podaci su Privredne komore Srbije (PKS). Najviše svinjskog mesa uvezeno je u drugom kvartalu, a uvoz je išao iz Nemačke, Španije, Hrvatske i Holandije. U istom periodu izvezli smo 296 tona ovog mesa u vrednosti od 460.000 evra i to u Kinu i Severnu Makedoniju.

Na pitanje šta nas sve sprečava u izvozu, u PKS-u kažu za Agroklub da do takve situacije sa izvozom dovodi nerentabilna proizvodnja, vreme koje je potrebno da prođe zbog klasične kuge svinja, te da treba tražiti i nova tržišta kao što su Kina i Vijetnam.

Ukinuta vakcinacija protiv klasične kuge svinja

Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da nas u izvozu sprečava pre svega odnos države i nesigurnost proizvodnje.

"Možemo da proizvedemo 30 miliona svinja koliko ima jedna Danska ili Holandija, a mi imamo samo dva miliona i 700.000, to je na nivou 1955. godine. Mi smo 1866. bili zemlja ispred Amerike, na 1.000 stanovnika smo imali oko 1.300 svinja. Proizvodimo oko 270.000 tona svinjskog mesa godišnje i trošimo po stanovniku 17 kilograma. To je jako malo i pre svega nesigurna proizvodnja i nesigurno tržište. Mi nismo mogli da izvozimo svinjsko meso zbog kuge od 1996. godine. Nikad manje svinja nismo imali nego sada", navodi Gulan.

Niska otkupna cena zbog zastoja u turizmu

Stočari su zabrinuti zbog niske otkupne cene svinja, napominje on i dodaje da je kilogram žive mere u poslednjih nekoliko meseci u konstantom padu na šta utiču smanjena kupovna moć i pandemija virusa korone.

"Primera radi, na farmi "Stari Tamiš" u Pančevu kilogram žive mere se kreće od 150 do 155 dinara, što je znatno manje nego ranijih godina. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je došlo do zastoja u oblasti turizma, što se može smatrati još jednim ozbilјnim razlogom za ovakvu situaciju. Zato je cena svinja u Srbiji sa 170 dinara pala za 15 do 20 dinara."

Jagnjad na stočnoj pijaci: Ponuda dobra - cena niska

Gulan ukazuje da u našoj zemlji postoji veliki broj malih farmera, te da bi trebalo da im se ustupi jedna klanica podsećajući da su mnoge do sada ugašene i da smo nekad imali 13 izvoznih klanica.

"Ako bi im se obezbedila jedna klanica, to bi bila vrsta čvrstog ugovora, ne bi bila potrebna pomoć države u tolikoj meri, kroz robne rezerve, i tako bi se državna kasa punila. Dakle ceo koncept bi se menjao i bila bi to izvozno orijentisana proizvodnja", navodi naš sagovornik i dodaje da bi situacija u svinjarstvu mogla da se promeni dobrom agrarnom i socijalnom politikom.

Kad je knez Miloš mogao, što mi...?

Da su proizvođači, posebno mali, nemotivisani i da gube volju za bavljenjem svinjarstvom, navodi stočar i veterinar iz Aranđelovca Dejan Radović.

"U dobro organizovanim zemljama mali proizvođači su deoničari u klanicama i oni na neki način učestvuju u celokupnom procesu proizvodnje i formiranja cena. To se kod nas neće skoro desiti. Ako je knez Miloš mogao da organizuje izvoz svinja, a mi to ne možemo sada, onda tu postoji neki problem", ukazuje Radović.

Na svojoj farmi uzgaja od 20 do 40 krmača, trenutno ima oko 50 svinja u tovu, ali se pretežno fokusira na prodaju prasadi.

"Kod nas u okolini nema organizovanog otkupa. To se svodi na pojedinačnu prodaju, ljudi kupuju za sopstvene potrebe. Uglavnom prodajem prasiće i u jesen oko 50 tovljenika. Stanje u stočarstvu u Srbiji je u totalnom haosu i ljudi polako gube volju da takav posao i počinju. O nama kao proizvođačima u ovoj državi niko ne razmišlja. Ja kao mali farmer imam male probleme, ali veliki su prepušteni sami sebi."

Potrebna veća posvećenost države

Nesigurnost, kaže aranđelovački proizvođač, stvara i neizvesnost cene, a strah od ulaska u proizvodnju doprinose i veoma skupa hraniva koja domaće farmere, prema njegovom mišljenju, koštaju više nego stočare u susednim zemljama. Jedini način da se svinjarska proizvodnja podigne na viši nivo je, smatra, stimulisanje mladih da uđu u ovaj posao i veća posvećenost države ovom problemu.

"Ja sam to počeo da radim pre 30 godina, sada imam 50 godina. Međutim, kada pogledam kako ovo funkcioniše kod nas, jasno mi je zašto niko neće da ulazi u posao koji je u potpunosti nesiguran. Mora u jednom trenutku da se postavi država iza tih proizvođača sa cenom ispod koje ne može da se ide, to se pre zvalo zaštitna cena, da postoji donja granica i da ljudi vide da li se to njima isplati ili ne. Ako država obezbedi tu cenu, onda ona mora da stoji iza toga, mora da nađe kupca koji će to da otkupi", navodi Radović.

Ministarstvo poljoprivrede predstavilo prve procene cena proizvoda u 2020. godini

Kako je ranije ranije Agroklub, u martu Ministarstvo poljoprivrede objavio je procene cena osnovnih proizvoda za ovu godinu, gde je istaknuto da će se cene žive vage svinja kretati od 139 do 145 evra i prosečno će iznositi 142 evra. Izvoz srpskog svinjskog mesa u Kinu se neće desiti u 2020 godini, pisalo je u dokumentu, a i ukoliko se desi, on će biti mali zbog visokih transportnih troškova. Srbija neće uvoditi potpune mere zabrane uvoza svinja, svinjskog mesa iz EU.

Proizvodnja i potrošnja mesa znatno je opala u poslednje tri decenije, a na godišnjem nivou opadne za oko dva do tri odsto, dodaje Gulan. To, napominje, potvrđuje činjenica da se 1990. godine u našoj zemlji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, a trošilo se oko 65 kilograma godišnje po stanovniku, dok sada po glavi stanovnika u jednoj godini bude potrošeno oko 34 kilograma mesa.