Za nekoliko godina Dragica Benežan i njena porodica su u potpunosti savladali sve tajne kozarstva. Sada imaju u planu i izgradnju mlekovoda, zatim novih štala i senika, jer kozartsvo je definitivno postalo njihova budućnost. O gradu više ni ne razmišljaju.
Zameniti gradski život seoskim nije nimalo lako. Na takav korak odlučila se porodica Benežan koja je iz Novog Sada prešla u sremsko selo Pavlovce. Sada imaju više od 100 odraslih koza rase Alpina i više od 150 jaradi. Imaju mlekaru, proizvode nekoliko vrsta sireva i već imaju stalne kupce.
Dragica Benežan kaže da se ne kaje zbog te odluke i priča da je na nagovor jednog poznanika, novinara, došla u pitomo sremsko selo gde sada živi jedan novi život koji se značajno razlikuje od gradskog.
Vojo Pepić, povratnik iz inostranstva veliku šansu vidi u kozjim proizvodima
"U Novom Sadu smo držali neku radnju i imali smo svoje mušterije. Bila sam željna mira, životinja, zelenila. Kupili smo kuću, nekadašnju čuvenu kafanu "Romantika" sa željom da počnemo i sa ugostiteljstvom, ali pošto nas je malo u prodici, odustali smo od toga. Kozarstvo je preovladalo pa sam konkurisala za podsticaje od Pokrajine za mlekaru, tako da sam ušla u taj zatvoreni krug, mada ja prodajem i mleko, a sada proizvodim i određene količine sira, koje veoma lako prodam", kaže Dragica i dodaje da je u Pavlovcima zajedno sa sinom koji je zasnovao svoju porodicu.
Sada ima odraslih 100 koza i preko 150 jaradi. Mleka je sada manje, jer je period jarenja, pa je manje i sira. Dragica prodaje koze, jarad, sir i mleko, i kaže da je najisplativiji proizvod ipak, mleko.
"Najbolje se zaradi prodajom mleka, kod nas je mleko 100 dinara litra, ima najmanje posla - pomuzeš, procediš i to je to. Oko sira treba mnogo truda i posla, a mi ga pravimo po tehnologiji koju smo dobili iz Pirota, dolazio nam je tehnolog iz Pirota, koji nas je obučavao, pa, na primer, trapist pravim po njegovoj tehnologiji. Običan, klasičan trapist košta 900 dinara, pa do 1.000 dinara za kilogram za trapist sa začinima, vlašac, bosiljak, majčina dušica, kurkuma, brusnica, pratimo trendove i želje mušterija", kaže sagovornica Agrokluba i dodaje da ovde imaju dosta mušterija.
"Za naše selo se pročulo, posebno od kako nam je došao Đoković. Dosta se gradi na jezeru, već se pročulo za nas, pa kupuju ljudi i proizvode, ali i umatičena grla."
Dragica nam priča da u blizini ima veliki pašnjak što je za uzgoj koza veoma važno. Ispaša smanjuje troškove proizvodnje jer naša sagovornica nema svoje njive na kojima bi proizvodila hranu za koze. Sve mora da kupi, tako da pašnjaci koje imaju su pravi spas.
"Pašnjaci olakšavaju proizvodnju. Mlađi sin koji je završio veterinu je rekao da ne smemo planirati da se kozarstvom bavimo tako što ćemo koze hraniti na jaslama. Da nije bio ovog pašnjaka, mogli bismo komotno da se vratimo nazad, jer nemamo svoju zemlju, zavisimo od meštana, od njih kupujemo žitarice i sve što nam je potrebno, dosta toga pravimo sami, a ove godine smo krenuli da kupujemo gotovu hranu i granule", kaže Dragica.
Da sve moraju da kupuju ne bi im bilo isplativo, kažu, posebno zimi kada imaju veliki trošak.
"Kada su koze sjarene, izbegavamo da su na kiši i napolju. Cilj nam je da uštedimo i teramo ih na pašnjak koliko god možemo. Pre kretanja na pašnjak ih dohranimo i kada se vrate takođe dobiju svoju dozu."
Koziji kačkavalj po recepturi staroj 300 godina za uspešan etno turizam
Za nekoliko godina Dragica i njena porodica su u potpunosti savladali sve tajne kozarstva. Sada imaju u planu i izgradnju mlekovoda, što bi proizvodnju u velikoj meri olakšalo, zatim novih štala i senika, jer kozartsvo je definitivno postalo njihova budućnost. O gradu više ni ne razmišljaju.
Foto prilog
Tagovi
Autor
