Softver sadrži podatke o svakoj ovci i jagnjetu, prati informacije o svakoj veterinarskoj intervenciji ili lečenju. Uz to, u ovom programu vodi se evidencija o poreklu grla. Takođe, ne vodi se računa samo o ishrani, već obavlja i preciznu evidenciju troškova.
Selo Obrovac kod Bačke Palanke, povezujemo se sa Francuskom zbog ovčarstva, konkretnije, rase il de frans, koja je zastupljena u ovom selu. Korak dalje, kada je reč o uzgoju ovaca u Obrovcu, otišao je preduzetnik Vladimir Mrđan - za svoju nesvakidašnju farmu primenio je i kompjuterski program putem kog se i odvija upravljanje farmom. U stočarstvo je ipak ušao sasvim slučajno.
"Krajem 2016. godine napravio sam pogon za pranje i pakovanje šargarepe. Saradnja sa partnerima u tom poslu nije protekla najbolje i morali smo da okončamo zajednički rad. Zato sam gledao kako da uposlim objekat na najbolji mogući način. Tako sam i došao na ideju da se bavim ovčarstvom. Kroz razgovore sa drugim ovčarima, saznao sam da je velika potražnja za jagnjetinom. Onda sam i doneo odluku. U Obrovcu sam, već 2017. godine, kupio devet jaganjaca i tako je krenulo", uputio nas je Mrđan u svoje početke.
Reakcija jednog poznatog ovčara našem sagovorniku je neočekivano bila vetar u leđa da zaista odluči da se ozbiljno bavi i ovim poslom.
"Kada sam pričao sa čovekom koji se dugo bavi ovčarstvom, pokušavao je da me odgovori. Govorio je da ja to ne mogu, da je sve to komplikovano i da nije za mene. Možda me je to dodatno i motivisalo. Ostali su me podržali u zamisli, jer su znali da je u pitanju posao koji donosi profit, mada se u javnosti ne predstavlja baš tako."
O ovčarstvu, pre toga, nije znao baš ništa.
"Budući da nisam imao nikakvog iskustva, na početku sam se susretao sa raznim izazovima, ali i neprijatnim situacijama, kada je u pitanju gajenje ovaca. Od toga kako napraviti najbolju hranu, koja je ujedno i najjeftinija, kako napraviti najadekvatniji objekat, koji nije preskup, kako olakšati celokupan rad s ovcama, ali i pronaći najbolji i najefikasniji način hranjenja", objasnio je obrovački stočar svoje početne probleme.
Uzgoj ovaca sa francuskim pedigreom nije zahtevan, a isplati se
Iako je sam start imao svojih poteškoća, danas farma ovaca "TDM-beee" izaziva veliku pažnju. Mrđan je, krenuvši od naizgled obične ideje o novoj sferi svog poslovanja, u dvorištu porodične kuće napravio savremeni objekat namenjen upravo uzgoju ovaca ove francuske rase.
"Razmišljajući kako da napravim najpovoljniji objekat za ovce, koji bi, pri tom, bio vrlo funkcionalan, prve ideje našao sam na internetu. Ovčari iz Kanade i, naravno, Francuske, imali su odlična rešenja, međutim, za naše uslove, veoma skupa."
Shodno tome, dobru ideju bilo je potrebno prilagoditi mogućnostima. Drug iz Obrovca koji pravi plastenike za povrće pritekao je našem sagovorniku u pomoć, i nastao je objekat za ovce koji izgleda kao plastenik. Za razliku od onog namenjenog za gajenje povrća, ovaj namenjen ovcama ima dvostruki sloj deblje plastične folije.
"Kasnije smo to unapređivali. Dodavanje izolacije od kamene vune bilo je obavezno, na primer, ali smo uneli još neke, takoreći, novitete. Danas je taj prostor veoma komforan za stado koje u njemu boravi čitave godine. Ovaj ovčarnik dimenzija 70 sa 11,5 metara uspeva da zadovolji sve kriterijume koji se tiču gajenja i ovaca i jaganjaca", navodi Mrđan.
Dalje inovacije u poslovanju tiču se programa za softversko upravljanje farmom. Naš sagovornik je, ponovo na internetu, video da postoji sistem koji bi mu olakšao upravljanje, i nije se libio da kontaktira dvojicu stručnjaka iz Sremske Mitrovice.
"Svaki proces u vezi sa ovčarstvom sada kontrolišemo putem softvera. On sadrži podatke o svakoj ovci i jagnjetu, prati informacije o svakoj veterinarskoj intervenciji ili lečenju. Uz to, u ovom programu vodi se evidencija o poreklu grla. Takođe, softver ne vodi računa samo o ishrani, već obavlja i preciznu evidenciju troškova. Ovakva evidencija, uz redovne kontrole ultrazvukom, daje nam značajne informacije. Tako smo saznali da imamo veoma mali procenat neojagnjenih ovaca i uspevamo da imamo oko 80 odsto jagnjenja tri puta u dve godine."
Automatizovana farma: Senzori upravljaju protokom mleka, a softver prikuplja podatke
Od Mrđana smo čuli i kakva je dinamika na ovoj nesvakidašnjoj farmi.
"Trenutno su, zahvaljujući softverskom upravljanju, na farmi angažovana dva radnika, uz povremenu pomoć još jednog, trećeg. Obaveze zaposlenih podrazumevaju hranjenje, pomoć oko jagnjenja, odvajanje jaganjaca, kontrola sjagnjenosti. Takođe, tu su i uredno vođenje papirologije na farmi kako bi se poklopilo sa matičnom službom, i svakako, redovno održavanje higijene objekta. Tri ili četiri puta godišnje čišćenje farme obavlja se mašinskim putem. U principu je celokupan posao na ovoj farmi isti kao i na svakoj drugoj", kaže naš sagovornik.
Hranjenje je automatizovano, sa miks prikolicom u kojoj se sprema obrok od silaže, senaže i koncentrata koji se pravi na farmi i koji ima 18 odsto proteina. To, kaže Mrđan, doprinosi uštedi na količini hrane koja se daje po grlu.
Farma ovaca "TDM-beee" trenutno broji oko 400 grla, a farma, uz to, ima i ratarsku proizvodnju namenjenu sopstvenim potrebama, i proizvodi jagnjeće konzumno meso i priplodni materijal. Proizvođač iz Obrovca kaže da nemaju količine koje su dovoljne za tržište. Uglavnom se kupuje za 'ličnu upotrebu' - za proslave, slave, svadbe i druge slične prilike.
"Najviše se traže jaganjci težine oko 35 kg, a mi smo uspeli da napravimo da se svaki mesec jagnji određen broj ovaca, tako da tokom cele godine imamo jagnjad za prodaju. Cena se kreće od 300 do 400 dinara za kilogram, a viša cena je na snazi u vreme pojačane potražnje, dakle u toku praznika."
Planovi za dalje, razumljivo da postoje, i očekivano se tiču proširenja farme.
"Imajući u vidu kapacitet ovčarnika, želja za proširenjem je ostvariva. Takođe je u planu i čipovanje svakog grla, što će doprineti lakšoj kontroli svega što smo već naveli. Od ovog posla je moguće živeti, ali treba dosta truda i rada, kako bi proizvodnja bila što bolja", zaključio je sagovornik.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
