Triput veće muke za onog ko ne prerađuje kozije mleko

Iako se u brojnim literaturama koza spominje kao sirotinjska krava, danas je kozarstvo postalo ozbiljan biznis. Struka upozorava da današnje genotipove ne možemo gajiti na tradicionalan način, kao što su se nekada gajile autohtone rase koza. One su danas visoko produktivne i mogu da daju veliku ekonomsku korist.

U proizvodnju se mora se uključiti stručni tim

Procene su da domaćin koji gaji od 60 do 70 kvalitetnih koza, ukoliko u sopstvenoj režiji mleko prerađuje u razne finalne proizvode, prvenstveno različite vrste sireva, može da živi od posla kojim se bavi. Međutim, ukoliko mleko predaje drugima na preradu onda mu treba tri puta više koza kako bi dostigao isti ekonomski efekat.

"Ne možete da očekujete da ćete od koze dobiti 700 do 1.000 kilograma mleka u laktaciji, a da joj ne dajete mnogo, već da joj dajete malo, kao što se nekada davalo našim autohtonim rasama. Da bi danas kozarstvo postalo biznis, u proizvodnju se mora se uključiti stručni tim, kako bi proizvođači imali ekonomsku korist od posla kojim se bave", kaže profesor doktor Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Neko konsultuje nauku - neko tradiciju

Sa ovim tvrdnjama saglasan je i Milan Janjić iz Vojvode Stepe, koji poseduje malu farmu sa oko 40 alpino koza.  On se bavi proizvodnjom sira, čiji kvalitet određuje dobro mleko, sirište i so - bez ikakvih dodataka. Sve što se dodaje kvari ga, kaže naš sagovornik, koji proizvodnju ne zasniva na nauci, već isključivo na tradiciji.

"Za ovaj sir ide 10,5 do 11 litara mleka. Ne možemo da proizvedemo mnogo, jer koze malo mleka daju - od dve do tri litre. Sve zavisi od perioda. Posao nije težak, ali je problem prodati proizvode. Istina je da za 70% proizvodnje imam poznatog kupca, a za ostalih 30% se snalazim. Kupuju većinom privatnici. Običan narod ne, zato što im je skup. Mnogo ljudi ima blokadu u glavi što se tiče kozijeg sira. Dok ga jedu super im je, a kada kažem da je koziji, onda se gade. Najgore je to što nema otkupa kozijeg mleka. Ili u pojedinim slučajevima, otkupljivači ga cene isto kao i kravlje", kaže Janjić i dodaje da koze ne hrani koncentratom, već se opredelio za organsku proizvodnju.

Pokrajina subvencionisala tri mlekare

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u toku ove godine za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih za opremanje stočarskih farmi izdvojio je 50 miliona dinara. Kada je reč o kozarskim farmama, sredstva su namenjena za nabavku pojilica, termo-pojilica, hranilica, muzilica, sistema za mužu i laktofriza.

Sa druge strane, konkursna linija za koju vlada interesovanje uzgajivača koza je i agrarna mera dodele podsticajnih sredstva za poboljšanje stočarske proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i uvođenje EU standarda u objekte u kojima se proizvodi i prerađuje mleko. U toku ove godine za tu namenu u pokrajinskom budžetu opredeljeno je 15 miliona dinara.  Povraćaj na investiciju iznosi do 80% ako su prijavljeni mladi do 40 godina, žene nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

"Ovom konkursnom linijom sufinansiramo adaptaciju objekta za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda, nabavku nove opreme za uzorkovanje, prijem, preradu, punjenje i pakovanje mleka i proizvoda od mleka, nabavku nove laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona, a na ovu meru mogu da konkurišu i uzgajivači koza. Za ovaj konkurs u 2016. godini odobrena su sredstva za sedam mlekara za proizvodnju kozijih sireva, u 2017. godini za šest mlekara, a u 2018. godini za ovu agrarnu meru odobrena su sredstva za tri mlekare za proizvodnju sireva na teritoriji Vojvodine", navode u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Kozarstvo u brojkama

Prema raspoloživim podacima, u Vojvodini u 2018. godini ima oko 46.000 koza i pod selekcijskom kontrolom nalazi se 8.442 grla. Ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava koja se bave kozarskom proizvodnjom u Vojvodini je oko 1.100, dok se u okviru glavnog odgajivačkog programa za koze trenutno nalaze 183 gazdinstva i dve farme koza. U okviru ovih gazdinstva i farmi je raspoređeno 8.422 grla koza u tri rase: alpska, sanska i balkanska. Prosečna veličina stada koza po jednom odgajivaču je 45,63 grla, što ukazuje na to da većina gazdinstva koja se bave uzgojem koza ne živi isključivo od ove grane stočarske proizvodnje.

"U 2018. godini za konkursnu liniju opremanje stočarskih farmi nije bilo aplikanata za kozarske farme, tri aplikanata čekaju odobrenje za meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka, a jednom podnosiocu zahteva su odobrena sredstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla koza i to po osnovu konkursa za podršku mladima u ruralnim područijima", ističu u resornom pokrajinskom sekretarijatu.

Podsticajne mere u 2019. godini

U cilju unapređenja razvoja kozarstva  i uopšte stočarske proizvodnje, na teritoriji Vojvodine planirana su finansijska sredstva kroz kreiranje agrarnog budžeta za 2019. godinu.

"Uzgajivači koza mogu računati na podsticajnu podršku kroz subvencioniranje opremanja stočarskih farmi za koju smo predvideli sredstva u iznosu do 80 miliona dinara, za uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši proizvodnja mleka gde smo planirali sredstva u iznosu do 25 miliona dinara i nabavku kvalitetnih grla i namenske opreme za kozarsku proizvodnju, a u okviru konkursne linije podrška mladima u ruralnim područijima za koju smo u vojvođanskoj agrarnoj kasi planirali iznos za 2019. godinu do 250 miliona dinara i za odgajivački program 50 miliona dinara", navode u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.