Tehnika pripreme silaže od cele biljke kukuruza

Silaža je u ishrani stoke veoma važna. Pogotovo zimi, jer je ona uglavnom jedino sočno kabasto hranjivo za ishranu životinja. Otuda često od same silaže zavisi uspeh celokupne planirane stočarske proizvodnje u mnogim gazdinstvima. To stočari dobro znaju i trude se da je naprave po preporuci stručnjaka.

Srđan Zafirović, stručnjak za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da je osnovni cilj siliranja da se u što većoj meri sačuva hranjiva vrednost materije koja se silira. Siliranje je proces konzervisanja biljaka vlažnim putem koji se postiže fermentacijom u siliranoj masi pomoću mikroorganizama u odsustvu vazduha.

Kada i zašto silaža postaje opasnost za podzemne i površinske vode

Odrediti pravi moment za ubiranje mase kukuruza

"Stočari će spremiti dobru silažu ako odrede pravi moment za ubiranje neophodne mase kukuruza. Kukuruz pri stvaranju skroba počinje da ispušta vlagu i žuti. Ispuštanje vlage iz zrna kukuruza manifestuje se njegovim sakupljanjem, a kada se skupi pojavljuje se prvi usek na vrhu zrna. Na osnovu ove pojave može se odrediti vreme žetve kukuruza. Ona može da počne dvadestog dana od pojave prvih useka i pri tome je veoma važno da prate stanje cele biljke, odnosno podgorelost donjih listova," kaže Zafirović.

On takođe dodaje da ratari odmah po utvrđivanju žetve kukurza moraju da odrede i dužinu seckanja biljke, koja zavisi od procenta suve materije i njene vlažnosti. Idealni procenat suve materije u biljci bi trebao da bude 35%, a vlažnost 65%. Neka optimalna visina reza bi bila na 15 do 20 mm od zemlje.

Pri samom seckanju u polju teba pripaziti da se zrna obavezno udrobe

Za mlađe kategorije goveda u tovu moguće je povećati visinu reza na oko 50cm pa, i više. Na ovaj način se dobija kvalitetnija silaža sa povećanim udelom klipa, odnosno zrna u silažnoj masi. Prinos silaže se smanjuje za oko 12 do 15% kada se visina reza podiže sa 15 na 45cm. Pri samom seckanju u polju teba pripaziti da se zrna obavezno udrobe da kasnije prilikom hranjenja goveda ne dođe do značajnih gubitaka. Ovako usitnjenu kukuruzovinu, životinja u jaslama nema mogućnosti da je probira i još manje rastura oko sebe.

"Masa kukurzovine koja se silira mora da bude ravnomerno raspoređena i to je jedna je od najvažnijih faza u procesu siliranja. Debljina sloja ne sme da bude veća od 10 do 35cm i ona se usklađuje u zavisnosti od težine mehanizacije koja se koristi za gaženje mase. Njeno sabijanje se mora obaviti teškim traktorima koji se prilikom obavljanja ovog posla još više opterećuju dodatnim materijalima," kaže Safirović. 

Sabijanje kako je dalje pojasnio mora da se obavi do tvrdoće podloge tako da točkovi traktora ne upadaju u nju. Ovo je najduži proces u toku spremanja silaže. Potrebno je pet puta proći jedan sloj u istom tragu. "Pored istiskivanja, potrebno je sprečiti i prodiranje vazduha u silažu iz spoljne sredine, a to se postiže brzim punjenjem. Ako se tokom noći rad na siliranju prekida, celokupna površina silaže mora da se pokrije folijom. Pokrivanju odnosno zaptivanju silaže PVC folijom pristupa se nakon popunjavanja i sabijanja travne mase u silo - trenidu," priča Zafirović.

Kako do dobre silaže

Upotreba konzervansa nije potrebna prilikom spremanja silaže

Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe poručuju poljoprivrednicima da prilikom pokrivanja silaže treba strogo da vode računa da ne dođe do oštećenja folije. Celokupna masa mora biti dobro obavijena folijom da ne bi dolazila u kontakt sa kiseonikom. Preko folije se obavezno stavlja određeno opterećenje radi boljeg sabijanja i istiskivanja vazduha.

"Pri spremanju silaže od kukurza nije potrebna upotreba konzervanasa - inokulanata, jer on u sebi sadrži dovoljnu količinu mlečne kiseline za uspešno konzerviranje. Pri formiranju dovolje koncentracije mlečne kiseline silaža ostaje ustaljena u suprotnom stvara se buterna kiselina i dolazi do razlaganja proteina i kvarenja silaže. Na početku siliranja temperatura u silosu je oko 20 Celzijusovih stepeni," navodi Zafirović. 

Drugog dana se penje na 32 podeoku Celzijusove skale i na tom nivou se održava do četvrtog dana. Posle petog dana temperatura pada na 29 Celzijusovih stepeni. "Posle četvrte nedelje smatra se da je proces konzervisanja završen. Pri temperaturama iznad 38 Celzijusovih stepeni dobija se slatka, mrka karamelisana silaža koja je izgubila dosta hranjivih materija," navodi Zafirović.

Kvlitetna silaža na mnogim poljoprivrednim gazdinstvima predstavlja osnovno kabasto hranjivo, a naročito na gazdinstvima koja se bave mlečnim govedarstvom.