Šta se dešava sa nemačkim stočarstvom: Uvode nove poreze, pada potrošnja mesa?

Nemački poljoprivrednici strahuju da će biti izloženi nelojalnoj konkurenciji, a razlog je novi porez na uzgoj stoke, u okviru promovisanja dobrobiti životinja, piše euractiv.  

"Naše društvo želi bolju brigu o životinjama, kao i naši stočari, ali to i košta", izjavila je nemačka ministarka poljoprivrede, Julija Klukner. Tim je rečima branila mogućnost restrukturiranja stočarstva u toj zemlji, ističući da ekonomska efikasnost mora da ide ruku pod ruku sa većom brigom o stoci.

To je ujedno i prioritet Evropske unije, deo je reforme Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), kao i vodeće strategije "Od njive do trpeze" kojom žele da omoguće zdraviji i održiviji prehrambeni sistem. S uvođenjem evropske oznake dobrobiti u decembru složilo se i 27 ministara poljoprivrede država članice EU. Ali, podsticanje standarda ima i svoju cenu.

Klukner razmatra nekoliko predloga o tome kako restrukturirati i finansirati stočarstvo. U tu je svrhu naručila i istraživanje kojim je prikazano da će im za to trebati 2,9 milijardi evra do 2025. godine i 4,3 milijarde evra do 2030. godine.

Iako će nemačka vlada izdvojiti 300 miliona evra u postizanju tog cilja, nedostatak planiraju da namire većim porezom na promet životinjskih proizvoda, dodatnim porezom na dobrobit te kroz EU direktna plaćanja. 

Pretnja je jeftin uvoz?

Kada je reč o novom ZPP-u, zakonodavci se nadaju da će 30 odsto direktnih plaćanja biti namenjeno eko-šemama, odnosno podsticajima farmerima da pređu na zelenije prakse. Ali, autori studije smatraju da, ako bi one obuhvatale dobrobit životinja došlo bi do preusmeravanja ZPP-a prema zaštiti životne sredine i klime.

Nemačko resorno ministarstvo upozorilo da, iako postoji želja da zemlja postane evropski lider po tom pitanju, primena strožih standarda za poljoprivrednike mora biti opravdana. To znači da bi državna oznaka morala ostati dobrovoljna i ne bi trebalo da izražava nikakvu sklonost ka proizvodima nemačkog porekla, kako zbog nje ne bi bili oštećeni oni domaći proizvođači koji je nemaju. 

Ovo je državno telo komentisalo da bi jednostrano podizanje standarda bez podrške domaćem agraru moglo da dovede do uvoza jeftinijih proizvoda. Takođe se nadaju i da će potrošači biti spremni da plate više za takve proizvode.

Pala potrošnja mesa

Kada je reč o ovoj evropskoj zemlji i trendovima koji se tamo dešavaju, Savezni centar za poljoprivredu (BZL) objavio je informaciju kako je potrošnja mesa po glavi stanovnika pala na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija. 

Sa 57,3 kilograma po stanovniku, konzumacija u 2020. je najniža otkako su počeli da prikupljaju podatke 1989. godine pa je manja za 750 grama nego u godini ranije. 

Potrošnja svinjetine pala je za 940 grama po stanovniku, što je najsnažniji pad u svim kategorijama ove vrste hrane. Konzumiranje govedine i teletine smanjilo se po 40 grama. Porasla je samo konzumacija živine, za 180 grama po stanovniku. 

Prema navodima agencije dpa, glavni razlog je svest građana o uticaju proizvodnje mesa na životnu sredinu. 

Takođe, pala je i proizvodnja ove namirnice u toj zemlji. U 2020. godini beleže oko 8,5 miliona tona što je oko 1,6 odsto manje nego u 2019. godini. Isto je i sa uvozom i izvozom, a kao rezultat pandemije. 

Prodaju Tenis?

Ove nedelje pojavila se i informacija kako vlasnici Tenis Holdinga, najveće klanice i fabrike za preradu svinjskog mesa koja navodno želi da se razvija na tržištu vegetarijanskih i veganskih proizvoda - planiraju da prodaju kompaniju. I to za njenu 50. godišnjicu, piše Bloomberg. 

Vrednost ove kompanije mogla bi da bude procenjena na čak četiri milijarde dolara, a pregovori sa potencijalnim ponuđačima mogli bi da započnu u sledećih nekoliko nedelja. Reč je, navodno, o američkoj mesnoj industriji "Tyson Foods", brazilskoj kompaniji "JBS SA" i kineskoj "WH Group".