Šišanje ovaca: Za 12 minuta ošiša dve

Iz Lomnice kod Despotovca, porodica Vučković bavi se ovčarstvom i pčelarstvom, jer bogata i netaknuta priroda Gornje Resave i planina Beljanica to omogućavaju. Dok je Saša Vučković zadužen za pčele, njegova supruga Sneža, osim o domaćinstvu, brine i o ovcama. Imaju oko 40 ovaca, rase lipska pramenka i nešto malo žuje. Vučkovići se bave prodajom jagnjadi, a trenutno ih ima oko 20.

Lipska pramenka je domaća autohtona rasa ovaca koje u despotovačkom kraju uzgaja tek nekoliko stočara. Reč je o najmlečnijoj pramenki, mlečnija je i od sjeničke i od svrljiške ovce. U toku laktacije proizvede od 60 do 100 litara mleka, od kojeg se pravi i dobro poznati lipski sir. Kombinovan je tip, meso-mleko. Otporna je na mnoge bolesti kao i na vremenske prilike. Podnose temperature od minus 30 do plus 40. Smeta im vlaga i potrebno im je da imaju svež vazduh. Ovo je rasa za ispašu.

Ne odustaje od lipske pramenke jer treba čuvati ono autentično

S obzirom da je teško naći nekoga ko će ošišati ovce, Sneža je prošle godine kupila mašinicu i rešila da sama nauči da ih šiša.

"Život me je naterao da sve naučim sama da radim. Bez roditelja sam ostala kada sam imala 13 godina, nisam imala nikakvo detinjstvo. Borim se od kada znam za sebe, ali volim i da probam da radim sve poslove. Skoro sam dve ovce ošišala za 12 minuta, jer mi je išlo dobro", kaže Vučkovićeva i dodaje da kada je neka nemirna, da joj je potrebno i do 20 minuta.

"Veoma su krupne i hoće da udaraju, pa imam brojne modrice. Vunu ne prodajem jer niko više ne otkupljuje i želim da je poklonim ako je nekome potrebna".

Sneža je jedina žena u selu koja šiša ovce, a donedavno je imala i konkurenciju jer je to radila još jedna starija žena. Međutim, ona je prestala time da se bavi.
Ova vredna i preduzimljiva žena po još nečemu je jedinstvena u poznata u despotovačkom kraju. Jedina je žena u despotovačkoj opštini koja već više od jedne decenije uslužno kolje i peče prasad. 

Slučajan susret sa klanjem prasadi

Kako kaže, najviše posla ima za velike pravoslavne praznike, poput Božića i Vaskrsa, kao i za 1. maj. Dešavalo se da sa suprugom Sašom dnevno zakolje i ispeče po 80 komada. Posle, kaže, boluju po nedelju dana. 

"Prasad sam počela da koljem slučajno. Time se, zapravo, bavio Saša. Ali, jednog dana nije stigao da zakolje prase, a čovek koji ga je naručio, došao je po njega. Na trenutak sam se dvoumila, brinula da li ću umeti to da radim, da li ću dobro da ga usolim, a onda sam sve sama uradila kako treba. Sada prase potpuno sredim za sedam do 12 minuta", kaže naša sagovornica i dodaje da joj je nelagodno i žao to da uradi, ali da porodica mora od nečega da živi. 

Pored svega, i 1.000 stabala trešnje

Vučkovići su zasadili i 1.000 stabala trešnje, ali, kako nisu nosili zemljište na analizu, primilo se samo 400 sadnica. I pored toga, naredne godine se nadaju dobroj zaradi, jer će trešnjar biti u punom rodu. Uzgajaju pšenicu, ječam, ovas i detelinu za ishranu stoke. 

"Pčelarstvom se bavi Saša. Trenutno ima 73 košnice, a ranije ih je imao 180. Pošto je begremova paša bila dobra, nada se da će takva biti i zarada, jer je tegla meda oko 1.500 dinara, a na veliko bi trebalo da bude preko osam evra", kaže ona i dodaje da je njen suprug sa svojim medom osvajao brojne nagrade na sajmovima širom Srbije. 

U poslovima pomažu i ćerke Aleksandra i Katarina, kao i sin Aleksandar koji planira da ostane da živi na selu i bavi se poljoprivredom kao i njegovi roditelji.