Šepavost krava ima brojne posledice - kako je sprečiti, a kako lečiti?

Briga za papke i praćenje kretanja životinja važna je mera njihove dobrobiti. Šepavost krava predstavlja jednu od najučestalijih uzroka bolesti na farmama za proizvodnju mleka.

"Šepavost stvara poteškoće u hodanju koridorima do izmuzišta, hranilica i pojilica, smanjuje mogućnost manifestacije znakova teranja te utiče na celokupno zdravlje", upozorava profesorka dr Marcela Šperanda.

Rutinski pregled papaka i redovno obrezivanje rožnjače sprečava nastanak infekcija i šepavosti kojih je u savremenim uzgojima mnogo.

"Svakako treba izbegavati hrapave, grube, tvrde i oštre podove kao i vlažne prostirke pune izmeta", savetuje dodavši da je poželjno postaviti kupke sa antiseptikom. 

Ako se primeti da krava šepa, kaže da je to alarmantan znak da sa njom nešto nije u redu. Tada je potrebno pozvati stručnjaka da postavi dijagnozu jer one mogu šepati iz različitih razloga.

"Jako mnogo faktora je povezano sa tom pojavom i jedno povlači drugo", napominje dr Tina Bobić i dodaje da jačina i učestalost zavisi od farmi jer svaka ima svoje specifičnosti vođenja. Neki faktori koji pogoduju nastanku šepavosti mogu biti jako izraženi na jednoj farmi dok je na drugoj problem u nečem drugom.

Šperanda savetuje da je bitno pre nego što dođe stručnjak da napravi procenu. Treba videti šta je problem, koliko je zahvaćenih krava, iz koje proizvodne grupe i kojeg stepena su promene.

"Jedini način za utvrditi stanje šepavosti u stadu je pregledati svaku kravu individualno. To je moguće kada one prolaze predviđenim koridorom pri dolasku ili odlasku na mužu", pojašnjava. Takvo stanje može otkriti i njihovo učestalo tapkanje, oslonac na kraj papaka, odmaranje nogu i slično.

Higijena je najvažnija preventivna mera

Poželjno je, kaže, da stoje što kraće, da prilikom ležanja imaju dosta mesta za noge i glavu te da podloga ne bude pretvrda.

"Ako krave imaju mesta manje od 60 cm za hranu i 10 cm za vodu, provode više vremena stojeći nego što je potrebno", upozorava ovaj stručnjak. Kaže i da je povećana opasnost od omekšavanja papaka i nastanka ozleda ako životinje dugo borave u tekućem izmetu ili je površina po kojoj se kreću neravna, hrapava i gruba. 

"Zakiseljavanje sadržaja buraga može promeniti rast rožnjače papaka, ona je oslabljena, primamljivija za uzročnike bolesti i fizička oštećenja", dodaje te kaže da radi toga treba proveriti postoji li obrok za pripremu za laktaciju, jesu li ikada životinje ostale bez hrane duže od jednog sata, ima li slučajeva acidoze buraga, ima li premalo sena ili druge voluminozne hrane u odnosu na koncentrat, da li je koncentracija suve materije u obroku manja od 45 odsto, da li su usklađeni količina ugljenohidrata (više od 25 odsto) i proteina (više od 18,5 odsto) u odnosu na suvu materiju.

Svaku kravu koja šepa treba lečiti unutar 24 sata od nastanka šepavosti. Dok to traje, valja joj promeniti podlogu, pojačati higijenu tabana, obrezati papke, osigurati kvalitetne kupke i prekontrolisati obrok.

"Dva su glavna faktora koja utiču na zdravlje nogu, a to su higijena poda i učestalost korekcije papaka", tvrdi profesor dr Antun Kostelić. Pod prekriven mokraćom i balegom omekšava rožnjaču papka i kože, pritom dolazi do infekcija koje uzrokuju bol i šepanje.

Konzumiraju manje hrane i daju manje mleka

Upozorava da papci koji se ne korigiraju redovno uzrokuju teže ustajanje i kretanje, zatim dolazi do promene težišta čime se opterećuju tetive i ligamenti. Dalje, ako su prerasli, lakše pucaju i time postaju skloniji infekciji. Jedan od vrlo važnih faktora koji utiče na zdravlje nogu je ishrana, naročito koncentratom.

"Krave koje šepaju teže se kreću, smanjuju konzumaciju hrane, duže leže, sklonije su mastitisima i kod njih se često javljaju poremećaji u reprodukciji", kaže ovaj stručnjak dodavši da je utvrđeno da šepave krave konzumiraju 16 odsto manje hrane na bazi suve materije te da je zdravlje nogu povezano sa reprodukcijom. 

Dalje, ta pojava povećava rizik od cisti na jajnicima naročito prvih 30 dana nakon telenja.

"One koje šepaju duže leže što u kombinaciji sa lošom higijenom ležišta višestruko povećava mogućnost ulaska patogenih bakterija u vime", pojašnjava. 

Iako se češće javljaju kod slobodnog načina držanja i u stajama u kojima su goveda držana na vezu često dolazi do bolesti nogu. U prvom redu u vidu i dekubitusa, a zatim i do drugih bolesti koje se dugoročno ogledaju padom mlečnosti.

Prema nekim istraživanjima primena gumenih podova može smanjiti do 80 odsto bolesti nogu.

"Korekciju papaka na velikim farmama treba sprovoditi kontinuirano, prema potrebi, a ne kada su papci prerasli", upozorava Kostelić. Međutim, Bobić kaže da obrezivanje nikako ne bi trebalo da radi osoba koja nije stručna i licencirana za tu vrstu posla, jer se onda može napraviti više štete nego koristi.

Ako krava hoda ukočeno - problem su papci. Adekvatno ih obradite

Važno je pravovremeno utvrditi šepavost kod jer time omogućavamo pravilno lečenje i visok stupnja izlečenja, a samim time smanjujemo gubitke u proizvodnji. Na kraju možemo zaključiti da se zdravlju papaka i sistema za kretanje krava na mlečnim farmama u Srbiji posvećuje premalo pažnji i da je to samo jedan u nizu problema koji smanjuju mlečnost populacije.