Saša Janković - u potrazi za autohtonim rasama pred nestajanjem

Saša Janković iz Voljavča kod Jagodine se poslednjih deset godina bavi uzgojem retkih domaćih rasa živine. Ranije je uzgajao strane rase živine kao i golubove, srpske visokoletače. Sada želi da sačuva domaće rase od izumiranja kako bi se i u Srbiji održali domaći resursi u živinarstvu.

Ima oko 200 komada domaće živine. Najpre je počeo da čuva somborsku kaporku, staru rasu nastalu početkom 20. veka u okolini Sombora, na osnovama domaće i štajerske kokoške.

"Tokom Velikog rata ova rasa je bila pred istrebljenjem, ali je nekoliko entuzijasta iz Vojvodine uspelo da je povrati, tako da u Srbiji sada ima nekoliko hiljada komada. Ministarstvo poljoprivrede je pokrenulo inicijativu za vraćanje autohtonih rasa putem subvencija. Čuvao sam je desetak godina, ali pošto je standardna rasa omasovljena, sada je uzgajam u patuljastoj varijanti", kaže Janković.

Svrljiška koka - karakteristična po sitnim jajima

Za svrljiškom kokom naš sagovornik je tragao pet godina. To je jedna od naših autohtonih rasa živine koja je skoro zapostavljena. Rasa je gajena u selima svrljiških planina preko jednog veka. Sredinom prošlog veka je usled industrijalizacije i sve veće migracije ka gradovima, ova rasa počela polako da nestaje.

"Već tri godine radim selekciju i 'čišćenje' te rase. To je stara balkanska rasa, uzgajana na jugu Srbije, karakteristična po tome što je sitna i nosi sitna jaja, ali može sama da opstane u prirodi. Nije komercijalna jer nosi 80 do 100 jaja godišnje, dok živina sada nosi od 180 pa naviše, a meso je malo žilavije. Veoma su otporne, jer su živele u planinskim selima, kljuckale, jele travu i insekte i lekovito bilje, bile zdrave", objašnjava Janković.

Janković ima oko 30 svrljiških koka i jedini je koji uzgaja ovu rasu u Pomoravskom okrugu, dok u Srbiji postoji samo pet odgajivača.

"Sarađujem sa Veterinarskim fakultetom u Beogradu i sa odgajivačima ove rase u Srbiji. Tako možemo da ih razmenjujemo da bi 'osvežili krv' i kako ova rasa ne bi izumrla. Borim se da evropski savez prizna tu rasu."

U cilju priznavanja srpkih rasa na evropskom nivou

Naš sagovornik ima i nekoliko kokoši rase vinčanski jelenak, koja je takođe pred izumiranjem. Ovu rasu je stvorio dobrom selekcijom Aleksandar Kuga iz Vinče. Nastala je ukrštanjem holandske beloćubaste, somborske kaporke i francuske rase "la flesh". Vinčanski jelenak je prepoznatljiv po kresti u obliku jelenskih rogova.

"Ja sam deo tima koji sa Veterinarskim fakultetom, pri Savezu za odgoj sitnih životinja, radi na standardima za sve te rase. Nadam se da će naredne godine oni biti izrađeni i predati evropskom savezu na usvajanje kako bi bile evropski priznate srpske rase živine", kaže Janković.

Od autohtonih rasa Janković još uzgaja i banatske gološijane. Uz subvencije države i napore uzgajivača, njihov broj u Srbiji je povećan na nekoliko hiljada.

U svom dvorištu u Voljavču, Janković ima i nekoliko komada kalifornijske ćurke, koja je veoma isplativa za uzgoj jer težina ćurana dostiže 12 kilograma, a ova ćurka ima dobru nosivost i kvalitet mesa. Treba istaći da je Jagodina nekada bila poznata po uzgoju ćuraka i velikim farmama koje su snabdevale ovim kvalitetnim mesom brojna strana tržišta.

Jagodinska ćurka

Ovaj uzgajivač je i predsednik Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja "Zoo Jagodina", koje u saradnji sa Veterinarskim fakultetom od ove godine pokušava da vrati jagodinsku ćurku, koja je postojala još pre Prvog svetskog rata.

"Mi pokušavamo da pronađemo primerke te stare jagodinske ćurke, da je umatičimo i uradimo standarde. Jagodinska ćurka je bila malo sitnija, crno-bele boje, imala je manju nosivost i težinu, maksimalno jedostizala pet do šest kilograma, a meso je bilo lošijeg kvaliteta. Mi se nadamo da je ostao neki primerak jagodinske ćurke po selima, to treba istražiti, prikupiti pa 'očistiti' rasu.

Inače, Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja "Zoo Jagodina" ima 40 članova iz celog Pomoravskog okruga i nekoliko gradova Srbije. Postoji sedam godina i ima sekcije za uzgoj živine, golubova, kunića i ptica.

"Pre pandemije izlagali smo i u inostranstvu, a sada samo u Srbiji. Udruženje je uticalo da članovi nabave kvalitetniju živinu u 'čistoj rasi', kao i izložbene golubove, koji su priznati u celom svetu. Tako je broj rasa golubova, kojih nije bilo u Pomoravskom okrugu, povećan za 20 odsto", kaže Janković.

Udruženje je član Asocijacije odgajivača sitnih životinja "AOS", koji je deo Evropskog saveza odgajivača sitnih životinja, tako da svoje životinje članovi jagodinskog udruženja mogu da izlažu i na međunarodnim izložbama.