"Mislim da je sanska koza bolja što se tiče mlečnosti. Ima više mleka nego alpska. Alpske koze zasušuju nakon parenja vrlo brzo, a sanske se moraju zasušiti kao dobre krave. Moraju se izgladneti i ožedneti da bi zasušile. Taj koji kaže da mu koza nosi pet litara dnevno – taj laže. Može da nosi u jednom kratkom periodu, ali onaj koji ima više od dve litre u toku cele laktacije - taj treba da bude zadvoljan", kaže Milan Ćuk iz Banatskog Karađorđeva.
Milan Ćuk iz Banatskog Karađorđeva prodavao je kozje sireve na nedavno održanom prvom festivalu "Ukusi Vojvodine" u Limanskom parku u Novom Sadu. Na ovom festivalu listom svi izlagači su bili zadovoljni prodajom svojih proizvoda, a tako je bilo i sa našim sagovornikom:
"Jako sam zadovoljan prodajom. Verujte da nisam očekivao da ću prodati ni polovinu od ovoga što je prodato. Dva dana je bio red na našem štandu. Prodali smo više sira nego na bilo kojoj manifestaciji u Beogradu. Uz to, vraćali su se ljudi koji su juče kupili sir".
Novosađani su bili u prilici da na ovom štadu kupe običan trapist, mediteran - tip polutvrdog sira sa lekovitim biljem, dimljeni trapist, staru krišku i ličku basu. Kada je reč o cenama, lička basa od 400 grama se prodavala po ceni od 250 dinara i to je bio najjeftiniji sir. Ostali sirevi su bili u rasponu od 1.000 do 1.300 dinara.
Šta je basa?
Basa je polumasni namazni sir koji se priprema od kiselog kravljeg ili kozjeg mleka. Veoma je kremast i blagog je ukusa. Karakteristična je za predeo Like.
Na gazdinstvu Milana Ćuka u Banatskom Karađorđevu je 90 koza na muži, sanske rase. Ima registrovanu mlekaru i proizvodi po principima dobre prakse HACCP-a. Sireve pravi od pasterizovanog mleka. A mesečno proizvedu oko tonu sira. Na pitanje zašto se opredelio za gajenje sanskih koza, a ne alpskih koje dominiraju u našem kozarstvu, odgovara:
"Ljudi više gaje alpske koze, zato što je veći izvor jarčeva. Mislim da je sanska koza bolja, što se tiče mlečnosti. Ima više mleka nego alpska. Alpske koze zasušuju nakon parenja vrlo brzo, a sanske se moraju zasušiti kao dobre krave. Moraju se izgladneti i ožedneti da bi zasušile. Taj koji kaže da mu koza nosi pet litara dnevno - taj laže. Može da nosi u jednom kratkom periodu, ali onaj koji ima više od dve litre u toku cele laktacije - taj treba da bude zadvoljan", kaže Milan Ćuk.
Naš sagovornik opredelio se za štalski uzgoj koza koje gaji od 2007. godine. Kaže da pašnjaka gotovo da nema, ali i da su kolege kozari koji su stada terali na ispašu imali problema sa krpeljima i drugim bolestima.
Kada je o ishrani reč, Ćuk koze hrani senom lucerke, ostacima od semenske deteline i koncentratom koji pravi sam od kukuruza, ječma, soje i suncokreta. U zimskom periodu kozama daje i lom suncokreta koji kupuje u uljarama. Kaže da koza mora dobiti kvalitetnu hranu, ali i napominje da treba voditi računa da se ta hrana dobije na što jeftiniji način.
U svakom slučaju, valja se podsetiti da su koze osetljive na promene u ishrani, od koje zavisi proizvodnja mleka i reprodukcija. Kod ishrane se mora voditi računa o čistoći hrane. I voda mora biti čista i u dovoljnim količinama, jer su dnevne potrebe koza za vodom velike.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 200.000 koza svih kategorija, od čega se u Vojvodini odgoji četvrtina od tog broja.
Prodati tonu sira mesečno nije lako. Ćuk konstatuje da je teško prodavati koziji sir u maloj sredini. Više sira proda u Beogradu nego u Novom Sadu.
"Na sajmovima upoznajemo mušterije, pa preko interneta sir nosimo na kućnu adresu. Pijaca više nije mesto gde se kupuju koziji sirevi. Na pijacu dolaze ljudi koji nemaju novca da kupe koziji sir. Nažalost. Od perioda kada sam ja počeo da se bavim kozarstvom, dakle 2007. godine, od te proizvodnje je odustalo 90% odgaivača. Ali, uvek se javljaju novi odgaivači. Bez obzira na sve, to je dobar posao", smatra Ćuk.
Foto: Đorđe Simović
Povezana stočna vrsta
Tagovi
Autor
