Poljoprivredni savetodavac Dragoljub Krajnović napominje da je najteže obezbediti kvalitetnu kabastu masu u zimskom periodu, bez pašne sezone. Zato on preporučuje upotrebu silaže od kukuruza, višegodišnjih trava i legumunoza kao dodatak uobičajenoj ishrani ovaca tokom zime.
Ovčarstvo se kod nas i dalje uglavnom bazira na ekstenzivnoj proizvodnji. Kako tvrdi savetodavac u PSSS "Padinska Skela" Dragoljub Krajnović, to nažalost podrazumeva nedovoljnu i nekvalitetnu ishranu, naročito u pasivnom periodu sezone, toku kasne jeseni i zime. U našoj zemlji se ovce najviše gaje u brdsko-planinskim uslovima, koji su manje pogodni za intenzivniju proizvodnju stočne hrane, pa je samim tim i njihova ishana relativno oskudna.
Krajnović napominje da je najteže obezbediti kvalitetnu kabastu masu u zimskom periodu, bez pašne sezone. Taj kritični period može se produžiti na šest meseci. Da bi zadovoljile delimično svoje potrebe, ovce se u ovom periodu hrane konzervisanim hranivima, a to su na prvom mestu sena osrednjeg i lošijeg kvaliteta, a zatim i ostala lošija kabasta hraniva poput kukuruzovine, slame, a neretko i lisnik. Upravo taj period se poklapa sa vremenom bremenitosti i jagnjenja ovaca, što zahteva bolju i raznovrsniju hranu. Međutim, ishrana se uglavnom ne može zadovoljiti na taj način, pa se kao posledice javljaju različiti poremećaji poput: smanjenja plodnosti, otežanog jagnjenja, smanjenja otpornosti, vitalnosti i rasta jagnjadi, ali i gubici u proizvdodnji mesa, mleka i vune.
Važna mera koja se mora preduzeti radi unapređenja ovčarstva svakako je poboljšanje ishrane. U tu svrhu kao primarne promene, omogućava se obilnije konzumiranje koncentrata, te uvođenje silaže kao kabste osnove u zimskoj ishrani. Ukoliko se u ishranu ovaca uvodi silaža, kako ističe Krajnović, obavezna je vakcinacija protiv enterotoksemije.
Slično kao za goveda, i za ovce se može pripremati silaža od različitog biljnog materijala. U tom slučaju, najprihvatljivija za proizvodnju je kukuruzna silaža, zato što je postupak njenog pripremanja najednostavniji. Dragoljub Krajnović podseća na to da brdski predeli nisu pogodni za gajenje kukuruza, pre svega zbog kraćeg vegetacionog perioda. Ipak, za pripremanje te kabaste hrane, akcenat nije na porastu klipa i dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, već na dobijanju sočnije i kvalitetnije zelene mase biljke, što upućuje prozvođača da se ubiranje može obaviti znatno ranije i to u fazi mlečno-voštane do voštane zrelosti.
Uz korišćenje cele biljke kukuruza za pripremanje silaže za ovce, podjednako se mogu koristiti livadske višegodišnje trave, leguminoze (lucerka) i travno-leguminozne smeše. Upravo se u brdsko-planinskim područjima mogu naći najveće površine pod livadskim travama i leuminoznim biljem. To daje velike mogućnosti za pripremu konzervisane hrane u zimskom periodu kako u vidu sušenog sena, tako i putem siliranja. Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, ali i kao bazna ishrana u periodu dojenja. Krajnović preporučuje je da se prilikom siliranja trava i leguminoza prethodno omogući proces provenjavanja pokošene mase, jer je u praksi potvrđeno da se takva silaža teže izmzava.
Povezana stočna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor
