Potrebno je masovno smanjenje antibiotika kako bi se videli efekti?

Kada se priča o problemu prekomerne i neodgovarajuće upotrebe antibiotika uglavnom se govori o primeni kod ljudi. Međutim, i u veterinarskoj medicini takođe postoje polemike o toj temi.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) u nekim državama ukupna količina ovih lekova primenjena kod životinja je četiri puta veća nego kod ljudi. Isti izvor tvrdi da se u mnogim zemljama antibiotici koriste da podstaknu rast i u preventivne, a ne u svrhu lečenja bolesnih životinja.

Prekomerna i nepravilna primena u vezi je sa nastajanjem antimikrobne rezistencije (AMR), sposobnosti organizma da se odupre ovim lekovima. Oni postaju neefikasni i predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje.

Džad Kaper, savetnica za održivost domaćih životinja u EU, za Euractiv ističe kako je trenutno u najvećem fokusu njihova dobrobit. 

U nekim sektorima uočeno smanjenje

Evropski revizorski sud objavio je ranije ove godine izveštaj AMR-a u kom je utvrđeno da je u Evropi zabeleženo smanjenje upotrebe antibiotika u nemedicinske svrhe i to za 20 odsto. 

Oslanjajući se na svoje iskustvo rada u Velikoj Britaniji, Kaper je rekla kako je već dosta toga učinjeno s vladine i veterinarske strane, ali da je potrebno masovno smanjenje kako bi efekti bili vidljiviji. 

Smanjenje antibiotika i ekološka proizvodnja - jedni od glavnih ciljeva strategije F2F

Iako su neki sektori već sada ostvarili veliki napredak poput svinjarstva i živinarstva, govedarstvo još uvek značajno zaostaje. Ali, savetnica naglašava kako je ova proizvodnja manje integrisana, s manje informacija i sledljivosti u odnosu na ostale sektore. 

"Za pet godina govedarstvo će verovatno pokazati mnogo bolje rezultate od ostalih", ističe. 

Potrebna digitalizacija i ravnopravna komunikacija

Stvar koju je Kaper dodatno istakla bila je potreba za jačanjem ravnopravne komunikacije, nešto za šta kaže da je pomoglo da se smanji upotrebu antibiotika. 

"Videli smo velika poboljšanja kroz razmenu najboljih praksi putem poljoprivrednih grupa, a to je ono što se može postići i na regionalnoj osnovi, ali i među zemljama“, rekla je te dodala kako u sličnim grupama razmene vidi puno potencijala. 

Naglasila je i kako je preko potrebna digitalizacija sektora kako bi se mogao suočiti s izazovima. 

"Kao industrija moramo biti transparentni, otvoreniji i treba da budemo u mogućnosti da kvantifikujemo napredak koji postižemo. Trenutno postoje značajne praznine u podacima i jako je teško usporediti učinke među bolestima. Potrebno nam je više podataka o farmama i industriji kako bi se identifikovala područja s potencijalnim dobicima ili gubicima, uporedile bolesti za koje će i dalje biti potrebni antibiotici, dok bi se sve ostale rešavale na prirodan način“, zaključuje savetnica. 

Podsetimo, u svojoj vodećoj prehrambenoj politici, strategiji Farm to Fork, Evropska komisija istakla je smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava za gajene domaće životinje i u akvakulturu za 50 odsto do 2030. godine.