Odvojili dva elitna stada za spas istočnobalkanske svinje od izumiranja

Izvršna agencija za selekciju i reprodukciju u stočarstvu (IASR) odvojila je dva "elitna stada" istočnobalkanskih svinja u Bugarskoj, s ciljem da ih spasi od izumiranja nakon što je zbog afričke svinjske kuge više od 22 stada ove vrste ubijeno.

Iz prve grupe izdvojeno je šest krmača i četiri nerasta, dok su iz druge odvojili dva mužjaka i pet ženki. 

"Ne držimo ih na pašnjacima već u prostorima sa pojačanim merama biološke sigurnosti kako bi se osigurala njihova zaštita i razmnožavanje", pojašnjavaju iz IASR-a. Plan im je da uzgoje rasu do četvrte generacije, bez slučaja ukrštanja. 

Problem s držanjem i ishranom

"Ova je rasa u vlasništvu bugarske države i izuzetno je vredna. Trenutno smo u situaciji u kojoj se naše udruženje bori sa državnom upravom za njeno očuvanje. Ove životinje treba posmatrati u celosti, od genetike do marketinga“, istakla je predsednica Udruženja za uzgoj i očuvanje istočnobalkanske svinje (ARSIS) Radostina Doneva.

Afrička kuga svinja ponovo u pirotskom okrugu?

Međutim, kako saznaje Agronovite već u samim počecima javio se problem s uzgojem i prostorom za držanje pa su se za pomoć obratili poljoprivrednicima odakle su svinje i uzeli. Nažalost, oni su rekli kako nemaju potrebne uslove i odvojene bokseve koje su preporučili iz agencije.

"Tek sada u Agenciji shvataju s čime su naši poljoprivrednici suočeni već godinama. Od poteškoća s uzgojem, održavanjem, hranjenjem pa sve do nedostatka prostora i prodaje“, dodaje Doneva. 

Kada je reč o afričkoj svinjskoj kugi, Bugarska agencija za bezbednost hrane više je puta upozorila stočare da moraju da se pridržavaju pravila o prevenciji bolesti i odmah prijave sve bolesne i uginule svinje.

Poslednja preostala autohtona svinja u zemlji

Inače, istočnobalkanska svinja poslednja je preostala autohtona rasa svinja u Bugarskoj, koja se još uvek uzgaja u nekoliko područja na planinama Strandzha i na istočnim padinama Stare planine.

U zemlji se prvi put pojavila pre 2.500 godina, a genetski je najsličnija divljoj Sus scrofa scrofa. Odlikuje ju crna boja oštre dlake koja prekriva celo telo osim trbušnog dela, srednje je veličine, zdepasta, kratkog vrata. Glava i lice su joj izduženi, s malim ušima i kratkim udovima. 

Tipično stanište ove rase su listopadni šumski tereni i neobrađene poljoprivredne površine. Vole široke i otvorene prostore. Glavna hrana su žirevi, korenje, gljive (ponekad i tartufi), bobičasto i začinsko bilje te puževi i crvi. Što se tiče naravi, pretežno su druželjubive, a u stadu ih može biti između 30 i 60 grla. 

Poljoprivrednici ih u Bugarskoj tokom dana najčešće drže puštene, a preko noći u jednostavnim, drvenim oborima. 

Meso tamne boje i prepoznatljivog ukusa

Zbog svoje pokretljivosti (mogu da hodaju i do 30 km dnevno) njihovo meso ima prepoznatljiv ukus i mramornu teksturu, bogatu intramuskularnim mastima. Boja je izrazito tamna, dok je mast zrnasta i bledo žućkaste nijanse, navodi fondazioneslowfood.

Umesto slikanja bavi se uzgojem dlakave svinje: Cena za kilogram šunke i do 90 evra

Na lokalnom tržištu vrlo je traženo sveže meso životinja zaklanih između 12. i 24. meseca, dok je ono starijih od dve godine tvrdo, dobro strukturirano i savršeno za neke lokalne mesne delikatese, kao što je Smjadovska Lukanka - ravna suva sušena kobasica od mešanog svinjskog i bivoljeg mesa koju je danas gotovo nemoguće pronaći na tržištu u svom izvornom receptu.