Nova era za krave: Preciznom ishranom i novim tehnologijama do veće proizvodnje

Dok je u fokusu na svetskom nivou bio narativ o uticaju klimatskih promena na životnu okolinu, ljude, pa i životinje, u jednom momentu je obrnut smer priče, te su za klimatske promene optužene životinje. Budući da metan predstavlja jedno od najznačajnijih jedinjenja koje utiče na globalno zagrevanje oštećenjem ozonskog omotača u poslednjih nekoliko godina u središte interesovanja javnosti su došle krave koje tokom varenja hrane u buragu stvaraju znatne količine metana.

Međutim, isplivala je malo poznata činjenica - da su baš ove životinje najbolja spona između sunčeve energije, svetlosti, fotosinteze i proizvodnje hranljivih materija koje koristimo u ishrani. Između ostalog, i o tome se vodila reč na seminaru u Novom Sadu kojeg je organizovala kompanija Sano u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom.

Hrana na analizu

Intenzitet proizvodnje se konstantno povećava, genetika je otišla dosta napred, kvalitet hraniva koji se priprema na farmama, kabastog obroka - takođe je unapređen, značajne su mogućnosti što se menadžmenta tiče, a tu su i razni alati koji nam mogu pomoći da budemo efikasni, da proizvodimo više mleka, i da zaradimo više. Kako kaže ekspert u oblasti ishrane u govedarstvu iz kompanije Sano Pero Gnjidić, važan segment koji čini taj mozaik je precizna ishrana, a za to su nam potrebni podaci, detaljne analize hraniva, jer od toga sve počinje.

Navodi da deo koji se tiče probavljivosti vlakana i skroba je ono što nam je pre nedostajalo. CNCPS je model analitike hraniva koji se koristi u SANO laboratoriji, razvijen na univerzitetu Cornell u SAD, koji vrlo detaljno analizira frakcije hranjivih materija i povezuje hemiju s biologijom životinje uključujući u razmatranje probavljivost vlakana i skroba, kao i kinetiku probave hrane. Koristeći ovakvu analitiku i softverske modele za proračun obroka koji mogu obraditi ovako detaljne podatke moguće je vrlo precizno formulisati obroke i predviđati moguću proizvodnju mleka.

"Danas nam je potrebna kvalitetna detaljna analiza hraniva i stalno radimo na razvoju svesti farmera, jer je to ipak ključno da ljudi razumeju, da treba da daju svoja hraniva na analizu, ne bilo kakvu, i da se jedino na taj način može uspešno i precizno hraniti životinja", kaže Gnjidić.

"Na osnovu rezultata analiza kabastih hraniva po CNCPS modelu u SANO laboratoriji možemo oceniti kvalitet procesa proizvodnje kabaste hrane i kvalitet fermentacije silaža pa onda i dati farmerima preporuke kako mogu poboljšati kvalitet svoje kabaste hrane kod narednih spremanja kabaste hrane. Tu nam puno pomažu parametri analize poput nivoa vlakana u hrani, probavljivosti vlakana i profila kiselina nastalih fermentacijom prilikom siliranja."

Rezultati govore za sebe

Rezultati analiza iz laboratorije služe za precizno sastavljanje obroka na temelju pouzdanih informacija o kvaliteti hraniva. Prostora, kako kaže, za napredak ima i za ocenu trenutka košnje, ako se radi o travnim silažama, da li je košeno na vreme ili nije. Isto tako, moguće je upoređivati i kvalitet pojedinih hibrida.

Za visoku proizvodnju mleka jako je bitna i genetika i zdravlje životinja. Samo primenjujući savremene tehnologije i osiguranjem preduslova za očuvanje zdravlja i ostvarenje genetskog potencijala je moguće dosegnuti proizvodnje od preko 40 litara dnevno po kravi koje ostvaruju napredni proizvođači mleka u saradnji sa SANO stručnjacima.

"Ranije, pre dvadesetak godina, kod nas nije bilo puno farmi koje su imale proizvodnju preko 25 litara, pa čak i kod onih velikih je bila retkost da proizvodnja prelazi 30 litara. Danas to jednostavno mora biti, inače je na duže staze neodrživo", naglašava Gnjidić.

Prema rečima Karin Edelman iz kompanije Evonik, hrana u obrocima čini 60 do 70 odsto troškova, a konceptom balansiranja aminokiselina u tim obrocima možemo pomoći da se poveća održivost i profitabilnost proizvodnje mleka.

"Aminokiseline su sastavni deo proteina, ali krave nemaju potrebe nad proteinima, već na određenoj količini aminokiselina po obroku. Metionin se uzima kao prva limitirajuća aminokiselina za proizvodnju mleka, sledeća je lizin, a treća je histidin", rekla je Edelman.

Koncept balansiranja obroka obzirom na sadržaj aminokiselina sastavni je deo SANO koncepata ishrane i u tom delu ove dve kompanije intenzivno sarađuju.

Pokazao je i primer gde životinje koje imaju proizvodnju od preko 39 litara, imaju somatske ćelije ispod 100.000 - imaju dobro zdravlje vimena. Navodi da se sa statističkih podataka iz raznih zemalja kada se krave grupišu prema nivou proizvodnje, može primetiti da one sa većom proizvodnjom imaju bolje zdravlje vimena, nego one sa nižom.

Sveto trojstvo - ishrana, reprodukcija i zdravlje

Menadžer za muzne sisteme i nadzor na farmama muznih krava iz kompanije Sano Daniel Stojsavljević je naveo da su ishrana, reprodukcija i zdravlje jako bitni i uzajamno povezani. Pored toga je napomenuo i značaj genetike, koja je baza svega. Takođe, veliki su zahtevi za robotskom mužom, a pored toga Stojsavljević je spomenuo i "Feed Pusher" - prigurivač hrane, koji sprečava dekomponovanje TMR obroka i selekciju hraniva na hranidbenom stolu.

"Kada je TMR položen na optimalnoj udaljenosti od krmne zabrane, tada krava pravi pritisak na krmnu zabranu od 100 kilograma. Međutim ukoliko je hrana pozicionirana predaleko, pritisak na krmnu zabranu raste na približno 250 kg. Ovaj problem je naročito izražen u drugoj polovini noći ili zbog nedovoljno učestalog prigurivanja hrane što krave čini nemirnijima i otežava niže rangiranim životinjama pristup hrani", kaže ovaj stručnjak i dodaje da robotski prigurivač hrane osigurava svež TMR u svako vreme na optimalnoj udaljenosti.

Samo na ovom primeru osiguranja dostupnosti kvalitenog TMR obroka 24/7/365 podiže se efikasnost ishrane za dodatnih pet odsto. To znači da na farmi od 100 krava, 9.000 kg prosečne proizvodnje mleka u standardnoj laktaciji, uz isti obrok, možemo da očekujemo povećanje za 45.000 litara mleka ukupno godišnje, manje problema sa papcima, te da
značajno smanjimo pojavnost metaboličkih poremećaja.

"Robotski skrejperi čine još jedan segment u evoluciji automatizacije i robotizacije, a sve sa ciljem povećanja profitabilnosti, smanjenja udela ljudskog rada i povećanja standarda kvalitete života ."

Bitno je, kako kaže, da reprodukcija funkcioniše, jer ukoliko krava nije gravidna, neće se oteliti i neće ući u sledeću laktaciju. Pri tome je najvažnije da osiguramo sve uslove kako bi krava što pre ušla u sledeću laktaciju. Senzori za otkrivanje estrusa se dodeljuju junicama već u dobi sa 10-11 meseci, s ciljem postizanja gravidnosti u dobi sa 14 meseci.

Koliko je softver menadžment bitan?

Softver menadžment je, kako navodi ovaj stručnjak, neizostavni deo svake farme. Osigurava upravljanje farmom na najvišem nivou i donošenje ispravnih i pravovremenih odluka.

"Što se tiče senzora za otkrivanje estrusa, postoje pedometri i kolari koji se stavljaju na vrat životinja. Moramo da znamo svaki njihov pokret, koliko dnevno naprave koraka, koliko su se puta okrenule s jedne na drugu stranu, koliko su se vremena odmarale - važno je da krave odmaraju 12 do 14 sati, a ako govorimo o kolarima - i kako preživaju", navodi Stojsavljević.

"Što se tiče robota za mužu, moramo da vodimo brigu o volji za kretanjem krava, moraju biti zdrave, papci moraju biti dobri. Korekciju radimo tri puta godišnje, pravilo je da na svakih 4.000 litara proizvodnje - ide jedno orezivanje papaka", kaže Stojsavljević i dodaje da je bitan i prostor ispred robota i organizacija kretanja životinja, vrsta poda i osvetljenje, tj. koliko je luksa iznad samog robota.

Cilj je, kako kaže, da u trokratnoj muži krava da što više mleka u prve dve minute. Kada imamo 45-50 odsto mleka u prve dve minute, to je zadovoljavajuće. Međutim, na robotima sa četkama, krave daju i preko 60 odsto mleka u tom periodu.

Digitalizacija ne rešava probleme sama po sebi, već omogućava farmeru da na ispravan način upravlja svojom farmom, te poveća efikasnosti proizvodnje. Glavni cilj je povećanje prihoda i rast na tržištu.

Zanimljive podatke iznela je i profesorica sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu Danijela Kirovski, koja se sa svojim istraživačkim timom uglavnom bavi metabolizmom visokomlečnih krava i mogućnosti modulacije metabolizma različitim suplementima, pa je tako svojim radom kompetentna da bude "advokat" ovim životinjama.

"Radili smo na uticaju toplotnog stresa, i kako da pomognemo našim životinjama, ne toliko zoohigejinskim merama, nego ishranom i nekim modulacijama u menadžmentu zdravlja životinja", kaže Kirovski i dodaje da je ono što je metanu dalo značaj i zašto se svi brinu zbog njega, jeste njegov potencijal globalnog zagrevanja.

Šta je spečifičnost kod metana?

U odnosu na ugljen-dioksid, metan ima 28 puta veći potencijal zagrevanja zemljine površine, i zbog toga je dobio posebno na značaju. Međutim, on je kratkoročni gas i vraća se u ciklus. Ugljen dioksid ostaje u atmosferi 1.000 godina, dok metan svega 10 do 12 godina.

"Krave jedu travu, jedu celulozu iz biljaka i najveći deo, oko 86 odsto hrane koju preživari koriste je neiskoristiva za ljude. Oni taj ugljenik iz celuloze koriste, unose ga u burag, gde se potom nastaje enterični metan, koji je jedan od stakleničkih gasova i koji se podrigivanjem izbacuje napolje", kaže stručnjak za veterinu i dodaje da je u njemu isti onaj ugljenik iz trave i da on, kao takav, ode u atmosferu i posle 10 do 12 godina hidroksilnom oksidacijom opet pređe u ugljen dioksid. Njega zatim biljke uzimaju fotosintezom, pa je metan deo tog prirodnog ciklusa ugljenika .

Stočarstvo predstavlja značajan izvor metana - 21 odsto u odnosu na celokupnu proizvodnju tog gasa, a krave su najveći proizvođači u odnosu na druge životinje. Zato, ako se povećava proizvodnja po jedinici životinje, smanjićemo njegovu emisiju po jedinici proizvoda, a to je ono o čemu se vodi računa kada se govori o ugljeničnom otisku.