Koji su alternativni biljni izvori proteina u stočnoj hrani?

Cene stočne hrane dostigle su vrtoglave iznose. Razlozi ovakom stanju su mnogobrojni, od sukoba u Ukrajini do nedostatka alternativnih proteinskih useva.

Pasulj, grašak i lupina imaju visok sadržaj proteina u semenu i mogu se koristiti za ishranu ljudi i kao stočna hrana. Grašak i njegove prerađevine igraju važnu ulogu u ishrani ljudi, dok se mahunarke i slatka lupina uglavnom koriste kao hrana za životinje, za Agrarheute je pojasnio dr Manfred Hofman.

Zahtevaju različite uslove uzgajanja

Ove biljne vrste se mogu koristiti kao zamena za soju i od izuzetne su važnosti za organsku poljoprivredu kao zamena za tu leguminozu koja je najčešće GMO. Neophodne su kao poboljšivači zemljišta zbog azotofiksacije koju obavljaju korenske bakterije. Mogu se koristiti i za zelenišno đubrenje.

Kada je u pitanju zemljište, za pasulj odgovaraju plodna i duboka zemljišta sa dobrom snabdevenošću vodom, lupini će više odgovarati srednje teška do laka zemljišta siromašna kalcijumom, a grašku će plodna, propusna, laka do srednje teška. Nedostatak vlage u zemljištu najbolje podnosi lupina.

Visok nivo skroba, a nizak prenosnih proteina

Dr Hofman navodi da se sve tri vrste mahunarki odlikuju visokim energetskim sadržajem, a probavljivost organske materije je preko 90 odsto. Grašak i mahunarke imaju visok sadržaj stabilnog skroba od 20 do 30 odsto što se mora uzeti u obzir prilikom formulisanja obroka, posebno kada se koriste kao jedini izvor proteina.

Zbog toga se moraju koristiti energetski bogati koncentrati bez skroba, kao što je sušena pulpa repe, kako bi se sadržaj skroba i šećera u odnosu održao ispod 260 g/kg suve materije.

Sadržaj sirovih proteina samo u lupini dostiže vrednost iznad 300 gr sirovih po kg suve materije. Zamenski ekvivalenti za jedan kilogram sačme za ekstrakciju semena uljane repice su 1,3 kg pasulja, jedan do 1,7 kg suve materije za grašak i jedan do 1,2 kg suve materije za lupinu.

Sadržaj prenosnih proteina je izuzetno nizak. Njihov udeo bi trebalo da bude oko 30 odsto sirovih, za proizvodnju od 30 kg mleka dnevno. Nedostatak može dovesti do viška azota koji dovodi do oštećenja jetre.

Sadržaj sirove masti ne igra nikakvu ulogu u grahu i grašku, a nizak je kod lupine. Sadržaj kalcijuma je nizak za sve mahunarke, a fosfor se nalazi u jedinjenjima koja mu obezbeđuju visoku iskoristivost.

Neželjena dejstva zrna mahunarki

U zrnima mahunarki nalaze se materije i jedinjenja koja ispoljavaju specifična delovanja na organizam životinja. U tom slučaju kažemo da se radi o antinutritivnim sastojcima koji dovode do niza problema u vezi sa varenjem hrane, snižavaju proizvodne rezultate i deluju štetno na ukupno zdravlje i otpornost životinje.

Zrno mahunarki u životinjskom obroku

Ishrana životinja na mnogim organskim farmama zavisi od snabdevenosti proteinima. U integrativnoj poljoprivredi uobičajeno je kombinovana upotreba ekstrakcijske sačme od uljane repice sa zrnom mahunarki, jer se ponekad prekoračuje fiziološki optimalna upotreba semena i proizvoda od uljane repice od četiri kilograma po mlečnoj kravi dnevno.

Istraživanja i praktična iskustva pokazuju da je krupnozrne mahunarke ispravno uključiti u obroke goveda, kako sa stanovišta potreba za snabdevanjem energijom i hranjivim materijama, tako i sa ekološkog.