Ko je Šapčanin koji se kao Sremac uspešno bavi kozarstvom?

Uzgoj koza sve je zastupljeniji i u Sremskom okrugu. Posebno je zanimljivo da koze sada gaje mnogi koji se nikada nisu bavili uopšte poljoprivredom, a kamoli stočarstvom. Jedan od njih je i Ivan Knežević, koji se sa porodicom iz Šapca pre dve godine preselio u Klenak - sremsko selo, koje od mačvanskog grada deli samo reka Sava. Odmah je registrovao gazdinstvo i sada sa uspehom gaji alpske koze.

Vojo Pepić, povratnik iz inostranstva veliku šansu vidi u kozjim proizvodima

“Imao sam želju da se sa porodicom preselim iz grada, a Klenak je bio odličan izbor, jer je blizu grada. Imao sam sreće da nađem dobar plac, a kako se bavim sportom na vodi, blizina reke, na 50 metara od kuće, takođe je uticala na izbor. Sada sam ovde sa suprugom i dve ćerke, koje pohađaju osnovnu školu u Klenku, a i moja majka je posle 35 godina rada napustila „Železnicu Srbije“ u Šapcu i došla da zajedno gajimo koze u Klenku”, kaže Ivan Knežević.

Najpre nepoverljive mušterije, a onda verni kupci

Na početku, naš sagovornik imao je šest koza i jednog jarca alpske rase, a sada je već 'stigao' do cifre od oko 30 muznih koza. Ovo još uvek nije pun kapacitet za dovoljan porodični prihod, pa Kneževići imaju u planu da proizvodnju prošire i tako obezbede punu egzistenciju. To će, kako kaže, postići kvalitetom po kom je već postao prepoznatljiv. Mušterije iz Šapca dolaze kod Kneževića u Klenak, gde se praktično sve rasproda na kućnom pragu.

“Bavimo se proizvodnjom mleka, jogurta, mladog i tvrdog sira, kačkavalja, sira sa raznim ukusima i začinima, čak smo eksperimentisali i sa voćnim dodacima. Proizvode od kozijeg mleka prodajemo i na šabačkoj pijaci. Međutim, mušterije u želji da se uvere da zaista prodajemo prirodni proizvod, dolazile su u naše gazdinstvo. Dešavalo se da ne veruju da prodajemo čisto mleko. Sada imaju priliku to da vide na licu mesta, pa se često desi da kupci dolaze kod nas i da većinu prozvoda prodamo još sa praga”, navodi nekada Šapčanin, a sada mladi poljoprivrednik iz Srema.

U planu proširenje proizvodnje priplodnim materijalom i mlekarom

Osim mlečnih proizvoda, prodaje i mlade jarčeve kao priplodni materijal, jer osim reprodukcije u matičnom stadu, nemaju drugu ulogu. Sada je vreme kada se koze pripremaju za jarenje - u februaru i početkom marta, što znači da je posla nešto manje. Koze su, što se tiče muže, najproduktivnije sa tri do četiri ili pet godina starosti. Pare se uglavnom u septembru ili oktobru, kada dani postaju kraći, a koze odmaraju noseći mlade.

Inače, ovaj mladi poljoprivrednik u svom gazdinstvu gaji umatičene koze, sarađuje sa Poljoprivrednom stručnom službom u Rumi, kojoj teritorijalno pripada i koristi subvencije države od po 7.000 dinara po novom grlu. Posao će, kako kaže, da širi da bi to postala njegova osnovna delatnost.

“Za sada je posao još uvek u razvoju, ali planiramo da se širimo, da obezbedimo veću proizvodnju, da otvorimo i neku mlekaru, pa da ovo bude pravi porodični posao od kog ćemo moći svi da živimo i da radimo za sebe. Za sada moje tržište je u Šapcu, ali se nadam da će se i to uskoro promeniti”, kaže Ivan.