Kako izgledaju prognoze o proizvodnji i trgovini proteinima za stočnu hranu u EU?

Evropska komisija je objavila najnoviji bilans stanja proteina za stočnu hranu u EU i dala prognozu o proizvodnji, trgovini u EU (uvozu i izvozu) kao i domaćoj upotrebi širokog spektra izvora ovih supstanci u ishrani životinja.

Stabilna potražnja

Prema dostupnim podacima za 2022./23; pretpostavlja se da će potražnja za hranom ostati stabilna na 72 miliona tona sirovih proteina. Uprkos nižoj dostupnosti kukuruza zbog suše, očekuje se da će samoodrživost EU za sve izvore ovih materija ostati na 77 odsto.

Glavni izvor je stočna hrna iz zrna kojeg ima dovoljno i predstavlja 42 odsto ukupne upotrebe hrane za životinje. Odnos svih uljarica predstavlja 27 odsto ukupne potrošnje proteina u hrani, a žitarica 21 odsto.

EU proizvodi samo 24 odsto sačme uljarica od količine koja je potrebna za ishranu stoke.

Visoko na dnevnom redu

Razvoj proizvodnje biljnih proteina u EU donosi ekonomsku korist za poljoprivrednike i proizvođače hrane i stočne hrane, kao i niz ekoloških prednosti. Proteinski usevi doprinose fiksiranju atmosferskog azota u zemljištu.

Njihov razvoj i, uopšteno, smanjenje zavisnosti EU o uvezenim, koji se koriste za stočnu hranu visoko je na dnevnom redu već nekoliko godina, stoji u saopštenju EK u kojem dodaju da je sada relevantniji nego ikada, s obzirom na rat u Ukrajini i rekordno visoke troškove stočne hrane. 

U svom Saopštenju o bezbednosti hrane EK je objavila nameru da preispita politiku i prioritete utvrđene u izveštaju o razvoju biljnih proteina u EU za 2018. godinu. Razvoj njihove proizvodnje i potrošnje biće među ciljevima Komisije u nadolazećim mesecima, poručuju.