Kada se tov junadi isplati?

Najveća boljka naših poljoprivrednika je da teško menjaju stare navike, a da bi opstali u trci sa sve zahtevnijim tržištem potrebno je stalno uvođenje novih i savremenih metoda. U slučaju proizvodnje tovne junadi to znači uvođenje rasa sa kojima možete ostvariti bolje rezultate.

Stočarska proizvodnja traje 365 dana, briga oko svakog grla je ogromna i svakodnevna i zato nije svejedno koji se rezultati postižu na kraju.

Simentalac i belgijsko plavo goveče, dobar spoj

Zoran Obradović iz Lipničkog Šora kod Loznice, tovom junadi bavi se više od decenije i za tu svrhu do sada je tovio isključivo simentalce ali je pre par godina odlučio da svoje stado oplemeni i relativno novom rasom, belgijskim plavim govečetom, koja nije mnogo zastupljena u lozničkom kraju, a ima niz prednosti. Možda je odluka u početku bila rizična ali se Zoran do sada nije pokajao, a rizik se kaže isplatio. 

"I simentalci imaju svojih prednosti, naravno da ih gajim i dalje ali sam tražio rasu koja će oplemeniti moje stado, koja je isplativija, sa većim udelom mesa i kojoj treba manje vremena da dostigne željenu kilažu. Belgijsko goveče tovim svega devet meseci, a on za to vreme dostigne kilazu oko 900 kg, što je odlično i što sa simentalcem mogu da ostvarim tek za petnaest meseci a to je u ovoj proizvodnji veliki period u pogledu isplativosti," kaže on.

Plavi div, mirne naravi

Prema njegovim rečima ovo je izuzetno krupna rasa, a lako se prepoznaje u krdu po svojoj belo-plavkastoj boji, a neki primerci su i izrazito crni. Iako tako ne izgledaju Zoran kaže da imaju izuzetno miran temperament.

"Moje dugogodišnje iskustvo u ovom poslu govori da na uspešnost i isplativost 50 odsto utiče ishrana koju dajete stoci, a 50 odsto je to uticaj rase. Belgijsko plavo goveče ima izuzetan dnevni prirast i dobro iskoriste svu hranu što i jeste najbitnije u ovom poslu a pored silaže dajem im i koncentrovanu hranu. Zadovoljan sam rezultatima koje postižem sa ovom rasom i verujem da ću u narednom turnusu imati i više grla," kaže Obradović.

Muška grla dostižu težinu i od 1.400 kg, a junice oko 900 kg, a kilaže preko ovih nisu pogodne jer lakše dolazi do povreda nogu koje ne mogu da izdrže tu težinu. Rasa je izuzetno mirnog temperamenta, a jedna od mana je i teško teljenje ali na našem terenu nije ni preporučljivo gajenje u čistoj rasi, najbolje je da se domaći simentalac melezi odnosno ukršta sa tovnim rasama kakva je belgijsko plavo. 

Povećane subvencije za tovnu junad i umatičene krmače

Uvođenje novih rasa - put do ekonomične proizvodnje

Gordana Vujaklija, stručnjak za stočarstvo iz Lozničke poljoprivredne službe kaže da je u današnje vreme potrebno stalno da unapređivati proizvodnju, raspitivati se i istraživati, ne koristiti jednu te istu rasu za različite svrhe kao što se to godinama čini sa simentalcem, koji je dobra rasa ali ima svoje limite i u proizvodnji mleka i u tovu.

"Proizvodnja nam u tom slučaju stagnira, ne možemo da ostvarimo proizvodne rezultate kakve od nas zahteva tržiše, ne možemo da dostignemo ni kvalitet mesa ni kvote za izvoz a ekonomičnost u ovoj proizvodnji, kao i u svim ostalim grana poljopirvrede je presudna. Zato poljoprivrednici ne treba da se plaše novih tehnologija a ukrštanjem sa drugim rasama dobićemo uz isti rad i utrošak sredstava daleko bolje rezultate," savetuje poljoprivrednike Gordana Vujaklija.

Kupovina semena - veštačko osemenjavanje je najlakši i najpreporučljiviji način da se dobije kvalitetno grlo, njena je preporuka, a dosadašnji rezultati pokazuju da belgijsko plavo goveče na meleze prenose kvalitetna svojstva mesa i potencijal prirasta. Pored ove tovne rase, proizvođačima su na raspolaganju i druge kakve su limuzin, šarole, berdinangus i mnoge druge. 

Uz dosta rada, tov junadi isplativa proizvodnja

Tovno govedarstvo u našoj zemlji ima potencijala ali on može biti i bolje iskorišćen. Prema Zoranovim rečima, od tova se može živeti pod uslovom da hranu za stoku sami proizvodite. On obrađuje 50 hektara, s tim što su 20 hektara njegovih, a ostalo uzima pod zakup. Problema sa otkupom nema, a cena je uvek diskutabilna.

"Cena zna da bude i 2,5 evra ali je ovih dana 1,9. Dosta niža ali uz dobru računicu a to znači da ste odabrali kvalitetnu rasu, da imate dobru hrana, plus subvencije države koje se ostvaruju po grlu ovo može biti isplativa proizvodnja. Uz naravno dosta fizičkog rada," zaključuje on.

Uspešnost poljoprivrede jedne zemlje, ocenjuje se stanjem u govedarstu. Mi smo daleko od uspešnih zemalja, s obzirom da statistički podaci govore da se broj grla iz godine u godinu smanjuje. Ipak, država i ove godine podstiče ovaj vid proizvodnje, a za tov junadi za sada se izdvaja 15.000 dinara po grlu, što je kaže Obradović značajna pomoć.