Ishrana živine zimi: Stalno dostupna voda i više kukuruza

Da bi živina dobro podnela zimske mesece koji nam stižu i hladnije dane, treba je dobro pripremiti. Pre svega, tu se misli na ishranu koja mora biti pojačana.

Prva neophodna stavka je voda koja bi trebalo da je životinjama dostupna u toku celog dana. Ne bi smela da bude previše hladna, te je, u slučaju da temperatura u prostoriji postane niža, treba promeniti više puta kako bi bila mlaka, što znatno doprinosi zdravlju.

Pojačati zrnastu hranu

Kada je sama hrana u pitanju, trebalo bi pojačati žitarice koje živina inače konzumira. Pored suncokreta, uljane repice, tritikala, granula, pšenice, kukuruz je vrlo važan, ističe predsednik Državnog saveza živinara Radomir Erić.

"Bitno je da u razmeri sa ostalim žitaricama bude u najvećoj meri prisutan, otprilike da 70 odsto čini kukuruz, 30 odsto ovo ostalo. U ovom zimskom periodu kokoške ne nose, treba im dati zrnastu hranu koja ih greje, a kukuruz ima upravo takav efekat, ali onaj u zrnu", navodi Erić.

Ishrana živine: Preterani unos bakra može dovesti do nedostatka vitamina C

Ukoliko se trenutni vremenski uslovi nastave, ne treba u velikoj meri pojačavati ishranu, već nastaviti kao i do sada. Međutim, ako se pojave jači mrazevi, osim jače hrane, treba dodavati i vitamine kroz vodu, napominje sagovornik Agrokluba.

"Mi ne povećavamo količinu. Sva živina je uobročena i dajemo 120 grama dnevno, jednom dnevno ih treba hraniti. Svež suncokret, moram da napomenem, nije dobro davati, a pšenica može da izazove dijareju, te ne treba preterivati sa njom."

Nema sajmova i manifestacija gde se prodavala živina

Higijena je vrlo važna i treba je posebno pred zimu pojačati, očistiti kaveze, baciti sitan pesak u ćoškove koji živini pomaže u bržem varenju. Neki od saveta su i da se po podu živinarnika stavi piljevina, jer smanjuje hladnoću i pravi dobru izolaciju. Naš sagovornik veruje da će proizvođači i poslušati i primeniti ove savete i da će živina dočekati proleće u dobrim uslovima, međutim, više ga brine trenutno stanje u živinarstvu koje je, kaže, sve teže usled pandemije izazvane virusom korona.

"Mi smo u zapećku. Daleko smo od Evrope, Hrvatske, možda smo nadmašili Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Ali evropske zemlje su daleko ispred nas. Njihova prednost je što nemaju granicu između sebe, mogu da nabave šta god žele, dok smo mi u problemu po tom pitanju", ukazuje Erić.

Kao posledica kovid krize, ističe naš sagovornik, zatvorene su berze i vašari na kojima su se prodavale ptice, golubovi, živina. Kovid je zatvorio i izložbe kojih je u ranijim godinama, seća se, bilo i do 20. Ove godine savez, čiji je predsednik, imao je svega tri jednodnevne izložbe.

Saša Janković - u potrazi za autohtonim rasama pred nestajanjem

"Kroz Hrvatsku sa živinom ne možemo da prođemo ni u tranzitu. Dobro je što hranu imamo u Srbiji, ali je problem što smo uskraćeni za nova grla iz inostranstva. Po nekom starom propisu mogli bismo da unesemo pet grla kao hobi. Ali, to nije dovoljno, a i uslov je da budu 15 u karantinu, a kome da ostavimo kokoške na 15 dana."

Nedostatak uvoza, napominje, uticao je višestruko na domaće živinare i njihovu proizvodnju. Pre svega, u vidu kvaliteta.

"Čim nema sveže krvi, živina postaje niža, od velike se pravi patuljasta što dalje utiče na kvalitet jaja. Velike probleme ima rasna živina koja nosi od 150 do 300 jaja godišnje, a sada je taj broj umanjen za oko 20 odsto", napominje Erić.