Ishrana živine do vrhunca nosivosti

Uzgoj mladih koka počinje useljavanjem jednodnevnih pilića u pripremljenu farmu i traje 18 nedelja. Obavlja se podnim sistemom, prema smernicama koje važe za "Lohman Brown-classic" rasu.

Temperatura i osvetljenje nisu isti od prve do 18. nedelje. Nakon poslednje nedelje, sele se u objekte za proizvodnju konzumnih jaja.

Vrhunac proizvodnje u 6. mesecu života

Uzgoj kokošaka najčešće je kavezni. One za proizvodnju konzumnih jaja u proizvodnju ulaze kada su starosti četiri, pet meseci, a vrhunac proizvodnje (94%) postižu u šestom mesecu života.

Nosilice se drže u proizvodnji oko 12-14 meseci, a za to vreme se, po nosilici, proizvede i do 320 jaja. Nakon toga se jato zamenjuje novim. Koriste se isključivo međulinijski hibridi, s belom ili smeđom bojom ljuske jajeta.

Telesne težine nosilica tokom proizvodnje, kao i visina proizvodnje, najbolji su pokazatelji pravilne ishrane.

Uzgoj kokica za proizvodnju rasplodnih jaja

Roditeljsko jato podrazumeva uzgoj kokica za proizvodnju rasplodnih jaja. Njihova jaja se nakon provere stavljaju u inkubatore. Tokom inkubacije potrebno je izdvojiti neoplođena jaja, kao i jaja sa uginulim zametkom.

Inkubacija pilećih jaja traje 21 dan

Inkubatorska stanica vezuje se uz inkubaciju, odnosno za period od začetka pileta, njegov život u jajetu i samo njegovo ležanje. Inkubacija pilećih jaja traje 21 dan i to u vreme jaja borave u samom inkubatoru, pri odgovarajućoj temperaturi i relativnoj vlažnosti vazduha. Inkubatori su smešteni u inkubatorskoj stanici, gde se i odvijaju svi procesi.

Mitarenjem se prekida normalni ciklus proizvodnje

Mitarenje ili menjanje perja prirodni je proces kod ptica, koji se odvija u drugoj polovini godine. Polne aktivnosti vezane uz funkciju razmnožavanja prelaze u fazu mirovanja. Mitarenjem se prekida normalni ciklus proizvodnje i određenim postupkom dovodi se do prestanka nosivosti, a nosilice se pripremaju za naredni ciklus proizvodnje.

Prisilno ili forsirano mitarenje koristi se za produženu nosivost i veću ekonomičnost proizvodnje, pa ga je najbolje izvesti u osmom ili devetom mesecu proizvodnje.

Smese za nosilice moraju biti kompletne

U intenzivnoj proizvodnji jaja kvalitetna hrana i pravilna ishrana imaju poseban značaj. Hrana za nosilice čini najveću stavku u troškovima proizvodnje, oko 50-60%. Smese moraju biti kompletne, sadržavati biološki visoko hranjive sirovine, sa dobro izbalansiranim aminokiselinama i optimalnom količinom minerala, mikroelemenata, vitamina i drugih dodataka.

Zašto nosilice malo jedu?

Na svaku grešku u ishrani ili nekompletnu smesu, nosilice reagiraju prvo smanjenim uzimanjem hrane, a potom i padom nosivosti. Greške tokom dužeg razdoblja se vrlo teško popravljaju. Gubitak samo nekoliko jaja po nosilici na velikom broju može biti značajan finansijski gubitak.

Potrebna stalna kontrola

Važna je stalna kontrola svih sirovina koje ulaze u sastav smese, kao i samih smesa. Hrana može biti kontaminirana mikroorganizmima ili nekim drugim štetnim materijama. Od bakterijskih kontaminacija, na prvom mestu su salmonele, koje mogu uzrokovati velike štete u proizvodnji.

Od devete do 16. nedelje koke se hrane smesama manje kalorične i proteinske vrednosti. Ptice u prirodi uzimaju veće količine hrane uveče, pa se preporučuje pravilan raspored hrane tokom dana.

Razdoblje do 17. nedelje iziskuje posebnu ishranu

U razdoblju od 17. nedelje uzgoja pa do 5% nosivosti, kokice treba hraniti smesom bogatijom energijom, kalcijumom i neznatno fosforom. Konzumiranje hrane povećava se za oko 35% i često je potrebno podsticanje uzimanje hrane. Peletiranom hranom dobija se bolji prirasti od hranjenja brašnastim smesama. Preporučuje se da je 80% peleta veličine između 0,5 i 3,2mm.

Davanjem grita stimuliše se apetit i razvija mišićni deo želudca. Nakon osme nedelje, pa nadalje, daje se 3 g grita po životinji mesečno, veličine granula 4-6 mm.

Vrhunac nosivosti postižu nosilice u dobi od 30 do 40 nedelja

Vrh nosivosti nosilice postižu kada su u dobi od 30 do 40 nedelja, pa se tek nakon toga, kad prestane potreba za hranom koju troše za porast telesne mase i kad nosivost postupno otpada, može donekle smanjivati hranjiva vrednost krmne smese u sadržaju belančevina i aminokiselina.

Foto: Joe Goldberg / Flickr