Gornja Sabanta: Bivši fabrikant sada gaji moravke

Milutin Živanović iz Gornje Sabante kod Kragujevca, nekada je imao uspešnu fabriku nameštaja. Proizvodnju je zatvorio, otišao u penziju i počeo da gaji moravke. Zašto se odlučio za zaboravljenu rasu svinja, kojom je Srbija nekada uveliko trgovala i izvozila ih u zemlje regiona? Kaže - tri puta je isplativija, neće da jede koncentrat, a meso je kvalitetnije i ukusnije!

Nekada se u Šumadiji gajila samo moravka, a danas je retkost

Ovaj Šumadinac je jedini, ili bar jedan od retkih u okrugu, koji na svom imanju gaji moravku. Reč je o autohtonoj rasi svinja nastaloj ukrštanjem domaće šumadinke iz sliva Morave sa berkširom, koji je u Srbiju uvožen krajem XIX veka. Živanović se seća da je njegova porodica nekada gajila samo moravku. Sa 14 godina otišao je iz rodnog sela i od tada je nigde nije ni video. Tek kao penzionisani fabrikant, kada se vratio na očevo imanje, ponovo ih je video, ali samo zato što je odlučio da ih sam gaji.

"Kada sam ponovo došao u Gornju Sabantu hteo sam prvo da gajim ovce, pa koze, onda pčele. Ali onda sam sve to zaboravio kada sam kod jednog proizvođača koji ima preko 800 svinja, video moravke. Ubedio sam ga da mi proda dve krmače i idući po celoj Srbiji uspeo sam da pronađem i kupim još nekoliko primeraka. Tako sam u maju prošle godine počeo sa 16 svinja. Sada imam preko 100 komada i tri krvne linije koje nisu u srodstvu. Na Sajmu poljoprivrede u Kragujevcu rekli su mi stručnjaci da sam jedini u Šumadijskom okrugu", priča Milutin.

Moravka prosečno oprasi devet prasića

Njegova iskustva sa moravkom su pozitivna. Jedu isključivo domaću stočnu hranu. Kaže, da čak i kada bi im dao koncentrat, one neće da ga jedu. Dobro napreduju i odlične su za zapat.

"Jedu travu, detelinu, kukuruz, bundeve. U stvari, sve osim koncentrata. Prasićima uglavnom dajem jarmu. Jarmim ječam, tritikale, ovas i dodaje se pet do 10 odsto. Prase se pet puta za dve godine, što znači 2,5 puta godišnje. U proseku oprase od sedam do 14 prasića. Dakle, prosek je devet komada ili 20 do 25 prasića po krmači godišnje, kaže Živanović.

Otporne na bolesti, meso se ne "skuplja" u tiganju

Ovaj novopečeni odgajivač autohtone sorte tvrdi da su moravke tri puta isplativije od drugih svinja i da isto toliko brže napreduju u odnosu na mangulice i takozvane bele svinje.

"Ne znam zašto se ljudi ne odlučuju za ovu sortu. Verovatno su podlegli neproverenim pričama da sporo raste, da je masna. Istina je, a pričam iz sopstvenog iskustva, da je meso moravke kvalitetno, ima manje masti i holesterola. Istina je i da, kada odsečete parče mesa i ispržite ga, ono se u šerpi ne smanjuje, već ostaje iste veličine. Lepo napreduju i veoma su otporne na bolesti, te vam veterinar, osim čišćenja od parazita i glista, nije ni potreban. Za pet meseci nazimica dobije od 50 do 60 kilograma. Dostižu i višu cenu na tržištu u odnosu na druge svinje. Nazimice koje su umatičene prodaju se za oko 4,5 evra po kilogramu, a nerasti i neumatičene nazimice od 350 do 400 dinara. Tražnja je u ovom trenutku dobra", tvrdi Živanović.

Od duboreza do moravke uz subvencije  

Moravku, rasu koja je nekada bila popularna u Srbiji, prepoznala je izgleda i državna kasa. Milutin po krmači dobija 10.000 dinara subvencija i po 5.000 za neraste i nazimice. Zanimljivo je i da, kako tvrdi Živanović, novac "leže" na račun  posle mesec dana. Da li je, onda, moravka isplativa?

"Za mene je isplativa. Ceo život sam radio na olovku. Nekada je to bio kvalitetan nameštaj u duborezu. Preko 90% nameštaja, vrata, podova u skupštini sam odradio. Onda su se pojavili pločasti materijali, a ja sam stigao do penzije i Gornje Sabante u kojoj je ponovo rasa kojom se Srbija nekad ponosila i od njenog izvoza lepo živela", kaže Živanović na kraju.