Gajenje ćurki kod nas i dalje samo na nivou hobija

U SAD, za vreme velikih praznika, svečani ručak i večera ne mogu se zamisliti bez pečene ćuretine nafilovane raznim đakonijama. To, prema statističarima, znači smrtnu presudu za oko 80 miliona ćurki. Inače, utvrđeno je da se u Americi godišnje uzgoji i pojede 270 miliona ove živine, što preračunato u dolare predstavlja veliki biznis od oko tri milijarde.

Prosečan Amerikanac pojede godišnje, u proseku, deset kilograma ćurećeg mesa dok je potrošnja u Srbiji između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hiljada tona.

Ceremonija kad predsednik pomiluje ćurana

Praznik Dan zahvalnosti proslavlja se poslednjeg četvrtka u novembru. Običaj je da predsednik države svake godine dobije na poklon krupnog ćurana. Pred ovaj praznik prima neobičan poklon i uz prisustvo visokih zvanica i brojnih novinara i fotoreportera donosi odluku o njegovom pomilovanju

Dok se zadovoljno šepuri po bašti predsedničke rezidencije, pomilovani ćuran nije ni svestan da je tom odlukom stekao neprikosnoveno pravo da svoje životne dane okonča na prirodan način. Odnosi se se u specijalizovanu farmu gde su mu obezbeđeni srećni penzionerski dani.

Zašto je uzgoj ćuraka u Srbiji na margini?

Tako se Amerikanci odnose prema ovoj vrsti živine koja u Srbiji nije mnogo zastupljena. Kod nas ima samo nekoliko farmi sa intenzivnim načinom i to manjeg kapaciteta dok je sve do Drugog svetskog rata, jagodinska pijaca predstavljala svetsku berzu za formiranje cene. Šta je razlog slabog interesovanja za uzgoj u Srbiji?

"Više je razloga u pitanju. Potrošnja ćuretine po glavi stanovnika iznosi samo kilogram i po za godinu dana pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od potencijalno većih odgajivača. Potrošači nemaju naviku, a ni dovoljno novca da kupuju čitavu ćurku koja uređena, teži više od deset kilograma, a postojeće živinske klanice izbegavaju konfekcioniranje obrađenog trupa", ističe veterinar Slobodan Ilić, vlasnik jedne od većih farmi u selu Glibovac kod Smederevske Palanke.

Umesto farmi - ekstenzivan uzgoj u oboru i dvorištu

Zbog svega navedenog, nema interesovanja za intenzivan farmski uzgoj, ali u poslednje vreme sve je masovniji ekstenzivan i poluintezivan na okućnicama. Naročito su traženi tovni hibridi belog perja koji brzo napreduju i za šest - sedam meseci dostignu težinu od 20 do 30 kilograma žive mere.

Stvari koje sigurno niste znali o uzgoju ćuraka

"Upravo zbog toga moja farma se ne orijentiše na završni tov već na odgoj ćurića do nekoliko nedelja starosti. Uvozimo iz Austrije hibrid konverter i uz karantinske i pojačane veterinarske mere kada pređu period osetljivosti na prehladu i bolesti, prodajemo uglavnom od 20 do 50 komada malim odgajivačima koji proizvode ćureće meso za potrebe svojih porodica, a često im pretekne i za prodaju komšijama i poznanicima", kaže veterinar i naglašava da se nabavkom starijih ćurića izbegavaju velika uginuća pri nabavci onih jednodnevnih.

Osim hibrida, tražene su i autohtone rase 

U poslednje vreme povećana je i tražnja domaćih autohtonih rasa, kao i američke bronzaste ćurke. Od domaćih rasa treba pomenuti dobričku ćurku uz napomenu da su domaće ukrštane sa američkom bronzastom ćurkom koja je u Srbiju uvezena pre nekoliko decenija.

Domaće rase su znatno otpornije na smeštajne uslove i bolesti pa se mogu gajiti na ekstenzivan način u postojećim oborima i improvizovanim žičanim volijerama u dvorištu. Ovaj uzgoj je veoma ekonomičan, naročito ako imaju uslove da se kreću po dvorištu i pašnjaku gde pronalaze zeleniš i razne insekte. Osim mesa, gaje se i zbog jaja, a za dalju reprodukciju i oplođenje, na deset ćurki ostavlja se jedan ćuran. Ćuran teži oko deset, a ženke do sedam kilograma. Prva jaja počinju da nose u starosti od osam do deset meseci, a na godišnjem nivou snesu oko 80 jaja.