Farma svinja u rukama jedne žene

Selo Čokešina, nedaleko od Loznice, smešteno je na obroncima planine Cer, sa idealnim uslovima za bavljenje voćarstvom ili vinogradarstvom. Međutim, Dragana Mijatović odlučila je da krene drugim putem. "Rodom sam iz Mačve. Moja porodica se ceo život bavi svinjarstvom i bilo je sasvim  normalno nastaviti posao koji znam i volim", kaže Dragana. Početak je bio veoma težak ali uz pomoć supruga i tri ćerke u ovom poslu opstaje više od deset godina.

Od malena navikla na težak rad zato i ne čudi što sve poslove oko farme obavlja uglavnom sama. Suprug je tu kao podrška, ali veoma često je u inostranstvu, pa je brigu o farmi ali i celom domaćinstvu prepustio njoj.

U tovu 250 svinja

Na farmi su trenutno 34 krmače, rase veliki jorkšir i 250 svinja u tovu. Ističe da je rad sa krmačama i prasićima izuzetno težak, jer su to najosetljivije kategorije svinja koje traže najbolju hranu i negu. "Sve potrebno morate da im obezbedite na vreme, svaki dan tokom cele godine. Nema pauza ni odmora", napominje ova mada žena, kojoj ne manjka ni snage ni energije prilkom obavljanja najtežih fizičkih poslova.

Priplodni materijal

Tovne svinje predaju klanicama, a krmače prodaju i kao priplodni materijal, a to je možda i najteži deo posla, smatra Dragana: "Od velike je važnosti da te krmače budu pre svega zdrave, da su vakcinisane na vreme i da na kraju dobiju kvaliteno potomstvo, da budu dobre majke. Da bi sve to ispoštovali, morate da date svoj maksimum i da se bez rezerve posvetite tom poslu. Ja zaista uživam dok radim, a radim bukvalno sve. Od pripusta, preko vakcinacije sve do samog prašenja. Još uvek ne štrojim svinje, ali ima vremena, naučiću i to", dodaje u šali.

Nekih godina više troškova nego zarade

Od malena je navikla na ovaj posao, pa i na činjenicu da je ponekad veoma neisplativ. Otkupne cene tovljenika nekih godina znaju biti neverovatno niske i nedovoljne za pokrivanje čak i osnovnih troškova ove proizvodnje. Hranu za životinje obezbeđuju sa svojih njiva, u suprotnom ne bi opstali. I pored teškoća, koje prate ovu proizvodnju, odustajanje nije opcija. Često se i sama pita kako uspeva da postigne sve, jer pored poslova na farmi Dragana je i domaćica i majka, ali upravo želja da svojim ćerkama obezbedi bezbrižno detinjstvo i dobre ulove za život, daje joj snagu da nastavi dalje.

Ćerka nastavlja majčinim stopama

Ljubav prema životinjama Dragana je prenela i na svoje ćerke, Katarinu (15), Anđelu (12) i Dunju (7), koje joj i pomažu u poslovima na farmi. Čini se ipak da je na Anđelu imala najveći utisak, jer sa samo 12 godina ova devojčica ima svoje stado ovaca. Ukupno 42 ovce sjeničke rase, njena su briga. Škola je na prvom mestu, ali svo slobodno vreme provodi sa svojim ljubimicama, kao ih naziva. Ona ih vodi na ispašu, obezbeđuje vodu i hranu kada su u toru a kad zatreba prehranjuje jaganjce. Anđela je već odabrala svoje buduće zanimanje.

"Biću veterinar, samo me to interesuje. Jedino moram biti dobar đak, da bih upala na budžet, kako bih roditeljima smanjila troškove", tako razmišja ova devojčica iz Čokešine, a na pitanje šta je najteže u ovom poslu veselo odgovara: "Apsolutno ništa, uživam sa ovcama."

Sigurno je da su ovakve porodice malobrojne, jer od poljoprivrede, sela i teškog rada svi beže. Ženama na selu je sigurno i teže, ali kada vidite sreću, elan, volju i zadovoljstvo u delima ove žene i njenih devojčica, pomislite da selo i poljoprivreda u Srbiji ipak imaju budućnost.