Da li je limuzin rasa zamena za simentalca?

Kako kaže Miroslav Kiš, s obzirom da je odrastao na salašu u Verušiću udaljenom 10 kilometara od Subotice, nastavio je posao svojih predaka. Na ideju da uveze tovna goveda rase limuzin iz Francuske došao je zbog agrarne politike Republike Srbije koja je počela da deli poljoprivrednike na velike i male, ratare i stočare.

"Nije se moglo doći do zemljišta bez stočarstva, a i videli smo da na zemlji koju radimo privatno, bez stajnjaka ne možemo ostvariti vrhunski prinos. Ratarska proizvodnja na zakupu privatnog je postala preterano skupa i neisplativa. Rešili smo da ćemo biti tovljači bikova jer možemo proizvesti kabastu hranu", kaže Kiš pojašnjavajući da je vlada Srbije 2018. godine donela uredbu o subvencijama koja ga je podstakla da uđe u uzgoj limuzin goveda.

Tovno govedarstvo - šansa za srpsko stočarstvo?

"Zadržati ljude na selu ne ide bez podsticajnih programa. Srbija je to prepoznala. Vidimo da malo zna da kasni, ali do sada je bilo isplaćeno i računamo da će tako biti i dalje. To je nešto što zna da pokreće, i što je mnogo nas opredelilo. Bez subvencija ne bismo ušli u neku investiciju."

"Sve što proizvedemo - ispada da su robni viškovi" 

Nemogućnost kupovine kvalitetne teladi za tov - simentalaca, našeg sagovornika je navela da obrati pažnju na inostanstvo gde uzgajivači imaju svoj tovni materijal, a u regionu se sve više teladi uvozi.

"Sve što proizvedemo, ispada da su robni viškovi u Srbiji. Pšenica, kukuruz, soja, sve je bazirano na izvozu, a telad se uvozi za tov u regionu. Počeo sam da razmišljam da budem proizvođač, pa ako neću postizati višu cenu bar ću imati tržište i fleksibilnost", objašnjava ovaj stočar uviđajući da je sistem krava-tele neodrživ bez pašnjaka.

"Na pašnjaku se može držati krava devet meseci ili sve vreme, ali ona traži isto neki obrok, dakle mora se proizvoditi. Onda smo videli u drugim zemljama da u sistemu krava-tele te mesne rase goveda, i pored pašnjaka, obezbeđuje i kabasta hrana, obročno im dajući koliko je potrebno da bi imali kontinuitet i rentabilnost, i tu prave svoju računicu", priča naš sagvornik koji već treću godinu, kako i sâm kaže, oponaša uspešne uzgajivače da bi već ove godine imao svoja prva telenja.

"Imamo sada 54 teleta, što muška što ženska. Kvalitetne buduće junice i priplodne bikove smo uvrstili u selekciju. Po mom mišljenju mesne rase goveda imaju budućnost, i računamo da će se širiti ako su već mlečne rase u krizi, a mi smo potvrda da je moguće raditi i ovde u području gde nema pašnjaka, a kamoli u čitavoj Srbiji koja ima uslove i pašnjake."

Rasa koja nije zahtevna

Kako saznajemo od našeg sagovornika, u svetu i na naša vrata dolazi smena generacija što podrazumeva potrebu za smanjenjem prisustva uzgajivača, kao i tendenciju ka novoj genetici goveda te su Kišu to bili jedni od presudnih faktora za odabir vrste limuzin za uzgoj.

"Gledali smo šta je statistički trend: koje su to rase koje beleže rast brojnosti, a limuzin je jedna od tih. Oko njih ima manje obaveza, bliska je našim navikama, liči na simentalca, i manje je zahtevna u vidu telenja", pojašnjava subotički stočar dodajući da je rasa limuzin dovoljno mesnata i tako zadovoljava interes držaoca, potrošača, klaničara, trgovca.

Kaže da se ne odlikuje velikim radmanom, nekoliko procenata ima više mesa u odnosu na neke slične rase, a manju veličinu kostiju. Međutim, ako ta životinja dostigne veću veličinu ne postaje toliko lojava ili zamašćena kao neke rase.

"Tako ova rasa podseća na šta smo i navikli, na simentalca", upoređuje Kiš navodeći da limuzinkama čak ni naše oscilacije temperatura ne smetaju.

Strani program na srpski način

Ove godine uvezlo se, prema rečima sagovornika, možda i više od hiljadu umatičenih grla limuzin goveda, u odnosu na prethodne godine kada se broj svodio na desetine umatičenih grla.

"Imamo uslove da to možemo raditi, ali je potrebna prateća administracija počevši od savetodavnih službi, fakulteta, instituta... Znači ne samo da ih evidentiramo nego i potomke da pratimo u skladu sa francuskim, nemačkim, mađarskim, italijanskim ili engleskim uzgajivačkim programom koji će biti prilagođen srpskom seljaku", smatra Kiš, inače predsednik Asocijacije poljoprivrednika.

Visok kvalitet jeftinih junadi

Međutim, smatra da i više odgajivačkih centara limuzin goveda neće uspeti da podmiri potrebu zainteresovanih s obzirom da smo otvoreno tržište, tako da je neminovno da i u narednom periodu tov stiže iz uvoza.

"Nagovarali smo kolege da krenu našim stopama. Od pretprošle do ove godine smo uvozom povećavali naše matično stado, imaćemo ubrzo i drugu generaciju mladih junica koje će se teliti i koje se pripremaju za osemenjavanje", kaže sagovornik, otkrivajući da motivaciju za kupovinom jedne limuzin junice nalazi u ceni koja je nešto viša od jednog tovnog materijala u težini bika ili jednog velikog teleta i, ako se priča o priplodnom grlu, procena ovog stočara je da vredi uložiti.

Kiš savetuje svakoga ko bi hteo da počne da se bavi govedarstvom po sistemu krava-tele mora znati da bi trebalo da paralelno dok se traže finansijska sredstva treba i planirati realizaciju kako će da realizuje jer samo za planiranje treba izdvojiti pola godine do godinu dana vremena.