I pored toga što je buša kao autohtona rasa goveda prilagođena prirodnim uslovima našeg podneblja, retko se može videti na našim pašnjacima. Na osnovu iskustva našeg sagovornika, i pored skromnih proizvodnih sposobnosti, dobijeni proizvodi su vrhunskog kvaliteta i proizvodnja je veoma isplativa.
Za rasu goveda buša poznato je da predstavlja našu autohtonu rasu, koja je zastupljena na području Balkanskog poluostrva. Između sojeva i unutar rase postoje značajne varijacije, na šta su uticali prirodni i ekonomski uslovi.
Ovu rasu karakteriše dobro zdravlje, otpornost i vrlo skromni zahtevi u vezi sa ishranom, držanjem i negom. Upravo ovo su razlozi zbog kojih su se poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji odlučili za uzgoj buše.
Buša je rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti (rad-meso-mleko). U ovom slučaju se ni jedna proizvodna sposobnost ne može posebno izdvojiti. Životinje su sitne (150 kg -300 kg) i malog formata (visina grebena je 90 cm -115 cm i dužina trupa 116 cm -132 cm).
Telad pri rođenju imaju samo 15 kg - 18 kg
Porast goveda rase buša je spor, a proizvodnja mleka je slaba. Randman iznosi 40%-42% kod odraslih krava, a do 55% kod utovljenih volova. Prema različitim autorima, proizvodnja mleka varira i iznosi oko 1.000 l godišnje. Mleko sadrži 3,8-4% masti i oko 4,6% proteina. U uslovima bolje ishrane, neki primerci ove rase mogu dati i mnogo više mleka, sa nešto većim sadržajem masti. Laktacija traje relativno kratko, od pet do sedam meseci, što omogućava visoku plodnost.
Zoran Petrov iz Vršca se gajenjem buše bavi od 2009. godine. Njegovo stado broji oko 100 grla, različitih kategorija. O uzgoju ove rase naš sagovornik kaže:
"Ovo je najisplativija moguća proizvodnja, s obzirom na to da je ispaša glavni izvor hrane. Od ove rase se dobija najkvalitetnije moguće meso i mleko. Duplo kvalitetnije u odnosu na druge rase goveda".
Gazdinstvo Petrov od svog stada rase buša proizvodi meso i mleko i to sa sertifikatom organskog proizvoda. A s obzirom da je reč o kvalitetnim proizvodima, nije potrebna posebna reklama. Ova farma ima i sopstvenu mlekaru. Obim prerade mleka iznosi oko 2.000 l dnevno i proširenje proizvodnje nije u planu.
"Meso prodajemo restoranima i hotelima, a mleko prerađujemo u sopstvenoj mlekari. Jedina smo mlekara u Srbiji koja pakuje mleko i jogurt u staklenu ambalažu. Naši proizvodi se prodaju u Vršcu, Beogradu i Novom Sadu. Kupci nas sami pronalaze, zato što po kvalitetu, ali ni po ceni, nijedna proizvodnja nije konkurentna ovoj", objašnjava Petrov.
Buša je rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti (Gianluca Avezza / Flickr)
Buša je gajena u područjima sa ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. S obzirom na to da su planinski pašnjaci najpovoljniji način ishrane, ova rasa je pogodna za proizvodnju mesa po principima organske proizvodnje, što se može videti i na primeru našeg sagovornika.
Intezivna poljoprivredna proizvodnja i viskokoproduktivne rase uticale su da se potisne ova rasa niskih proizvodnih sposobnosti. Unutar rase postoje različiti sojevi koji su naziv dobili prema mestu gajenja (metohijski, plimski i tako dalje) ili boji (siva, crna, smeđa, plava i druge). U današnje vreme je mali broj grla čiste rase.
Foto: Julijana Radenković, Zoran Petrov
Tagovi
Autorka
Premije za mleko nije dobila većina proizvođača - kad se očekuje isplata?
Govedari Srbije: Fiktivne krave u registru, prijavljuju lažnu krađu da bi opravdali papire
Stočari će pre dobiti subvenciju, nego pravu cenu sirovine?
Skočila cena prasića u Podrinju, jaganjci najskuplji u Pirotu
Vakcina protiv ptičjeg gripa nije dovoljna zaštita - šta je još potrebno uraditi?
Telad u Mačvi do 820 din/kg, cena prasića do 650 din/kg
Govedari Srbije: Fiktivne krave u registru, prijavljuju lažnu krađu da bi opravdali papire
Stočari će pre dobiti subvenciju, nego pravu cenu sirovine?
