Bez pauze, bolovanja i godišnjeg - krave rade 365 dana u godini u tri smene dnevno

Muzna grla su žive fabrike, opterećene konstantnim pritiskom za što većim proizvodnim rezultatima, sa minimalnim ulaganjima. Selekcijski i proizvodni programi jednim delom povećavaju proizvodnju na uštrb zdravlja krava. Genetski potencijal grla iskorišćava se do maksimuma, a u prvi plan stavlja se rezultat, proizvodnja, odnosno količina mleka. Silni pravilnici, zakoni i uredbe o zaštiti i dobrobiti životinja nažalost na mnogim farmama i štalama su samo slova na papiru. U takvim uslovima i pritiscima proizvodnje na pojedinim farmama krave i 365 dana ostaju samo u stajama zatvorene, bez izlaska napolje, na livade ili pašnjak.

Stres i opterećenje

Temperatura preko 30 °C, zagušljivo bez strujanja vazduha, vezane, boks dovoljan samo da se okrenu, betonski pod, kombinacija slame i izmeta, privlači na stotine insekata, zaglušujuća buka mehanizacije za rasipanje hrane, voda ustajala, pretopla... na mnogim farmama i štalama na žalost ovako izgledaju uslovi držanja krava.

Kučević: Ugroženo zdravlje krava muzara

Na sve to ako se doda činjenica koliki napor podnosi organizam krava, za jedan litar mleka kroz vime minimalno mora da procirkuliše 500 litara krvi, stres postaje konstantna pojava krava. To se odrazi prvo na zdravlje, proizvodne količine mleka i na kraju farmerovu zaradu. Dobri higijenski i mikroklimatski uslovi u farmi, osiguran pristupu mikrobiološki ispravnoj hrani i vodi, dovoljno prostora za kretanje uveliko smanjuju stres kod krava, povećava se proizvodnja, a ispunjavaju se i osnovni postulati dobre prakse dobrobiti i zaštiti životinja.

Farma nije, niti sme biti zatvor

Krave nemaju pauzu, nemaju bolovanje, nema godišnjeg odmora, rade 365 dana u godini u tri smene dnevno. Često se poljoprivrednim rečnikom koristi pojam uslovi držanja ili uzgoja krava, sa moralne, humane strane gledanja krava kao živih bića, to su uslovi rada. Radni staž traje četiri do pet godina, period kada krave drže maksimum proizvodnje pa se posle vrši remont stada, u proizvodnju se uvode nove mlađe junice.

Idu li izlučene krave u zasluženu penziju!? Da li i zašto krave držati u sistemu ispusta!? Da li prekidati ispust preko noći, kako ograditi prostor za ispust, kada voditi na ispašu, kako obezbediti vodu, mnoga pitanja i diskusije vrlo su zanimljive poljoprivrednicima.

Na jednom od foruma, "Obećana ispaša", farmer Nil Darvent iz Irske, kaže da se drži obećanja "Pasture Promise", i garantuje svim kravama na svojoj farmi minimalno 180 dana u godini da provedu na ispaši. "Moje krave su od polovine marta napolju pa sve dokle god sneg ne padne napolju, mnogo se lakše tele, zdravije su, a i mnogo manje posla ima oko njih." Sličnog mišljenja je i farmer Saudin (okolina Mramora) i na forumu predstavio svoj primer: "Koristim ispust za krave od ranog proleća do kasne jeseni. U jednoj strani ispusta budu samo preko noći, a na drugoj strani se daje kabasta hrana i tu protiče potok na kojem se napajaju."

Prednosti ovog načina držanja su višestruke - bolje zdravlje krava, lakše čišćenje, lakše otkrivanje estrusa i mnoge druge, ali ima i nedostataka. Naime, krave koje su jače otimaju hranu, kada je kiša blate se, moraju se noću zatvarati. Ipak, u svakom slučaju, bolje je koristiti ispust ukoliko postoje uslovi za to.

Letnji kamp za krave

Šetnja od staja do ispaše na livadama ili pašnjaku idealna je za krave, (dva do tri kilometra udaljenosti). Mnogi farmeri ispust organizuju u toku letnjih meseci pa je neophodno prilikom ispusta kravama obezbediti i osnovne potrebe, a to je postaviti kontejnere sa vodom u središte pašnjaka kako bi se slobodno napajale vodom i napraviti u jednom kraju nadstrešnicu za hlad.

Ne izvoditi krave na zapuštene parcele i livade obrasle travama višim od 15 centimetara i slično. Krave su srećne napolju, na ispustu, prema tome dovoljno je ograditi prostor izvan staje gde će makar jednom dnevno izlaziti iz staje na ispust ukoliko nema u blizini livada ili pašnjaka.

U videu ispod pogledajte kako se ponašaju i osećaju krave puštene izvan štale: