AKS-a nema u Pirotskom okrugu, ali u pojedinim selima zabranjen uzgoj svinja

Iako afričke kuge svinja (AKS) nema u Pirotskom okrugu, pojedina sela i dalje su pod zabranom za uzgajanje svinja i to već nepune dve godine.

"Na sajtu Uprave za veterinu još uvek stoji rešenje o zabrani čuvanja i tu se ništa nije pomaklo. Mi smo na stalnoj vezi sa Regionalnim centrom za afričku kugu svinja, ali mera je i dalje ista", navodi načelnica Pirotskog okruga Dragana Tončić.

Već skoro dve godine bez uzgoja svinja

Zabrana datira još od početka prošle godine kada se AKS pojavila kod divljih svinja koje su iz Bugarske, preko Stare planine, prešle na područje naše zemlje i dovele u opasnost domaće svinje u većem broju sela u okolini Pirota. Tom prilikom mnoge domaće svinje su eutanazirane, ne zbog zaraze, već zbog opasnosti da se zaraze. Od tada do današnjeg dana farmeri ne mogu i ne smeju da se vrate ovoj grani stočarstva.

U Pirotskom okrugu proglašeno zaraženo područje od AKS-a

"Mi nemamo fizički odvojenu granicu sa Bugarskom i zbog ugroženosti domaćih svinja, to se moralo uraditi. Prva uredba Uprave za veterinu stigla je 13. januara 2020. godine, a druga 19. februara. Oni su tada proglasili područje visokog rizika, zaštitno područje intenzivnog lova i zaraženo i inficirano područje. To su lovišta Vidlič, Ponišavlje, ona koja se nalaze na teritoriji Grada Pirota, opštine Bela Palanka i Dimitrovgrada."

Trenutno je, dodaje, uzgoj svinja zabranjen u selima na kružnom putu oko Pirota, tačnije, to su mesta sa leve strane auto-puta kada se ide u pravcu Bugarske.

"U pitanju su Berilovac, Izvor, Krupac, Veliko Selo, Mali Jovanovac, Veliki Jovanovac, Trnjana, Poljska Ržana. U tim mestima od januara prošle godine nema domaćih svinja, a prvi odstrel, po uredbi od 13. januara te godine, urađen je u prvoj nedelji februara", podseća Tončićeva.

Eutanazija kao prevencija

Poslednja eutanazija divljih svinja, dodaje, obavljena je u aprilu ove godine i to u jednom od lovišta. Kod domaćih životinja AKS je uočena poslednji put u februaru, martu 2021. i to u selu Gnjilan.

"Registrovana je samo na jednoj većoj farmi. Tada je eutanazirano oko 120 do 130 životinja, iako se AKS pojavila samo kod nekoliko. Nisu sve bile pozitivne, ali su, zbog brzog širenja bolesti i opasnosti koju nosi sa sobom, ubijene sve životinje na tom gazdinstvu. U ostalim domaćinstvima u tom selu nije zabranjeno čuvati svinje."

Eutanazija svinja u Aleksincu i Pirotu - preduzete mere sprečavanja širenja AKS-a

Sporadično se AKS, dodaje sagovornica Agrokluba, pojavljuje u lovištima, ali to su prostori koji nemaju fizičku barijeru i dostupni su divljim životinjama koje, podsećamo, uglavnom prelaze iz Bugarske.

"Tako su i prošle godine, zbog velikog požara u Bugarskoj, došle kod nas, pobegle su zbog bezbednosti, to je prirodni opstanak. Ako uzmemo u obzir da su to veoma sposobne životinje, koje u toku jednog dana mogu da pređu i do 40 kilometara, nije čudno što su prešle na našu stranu", navodi Tončićeva.

Mala domaćinstva nisu kriva za širenje bolesti, ali...

Dodaje da su poljoprivrednici, iz sela u kojima je zabranjen uzgoj svinja, ove godine bili skeptični po pitanju sejanja kukuruza, jer su im od prošle sezone ostale velike zalihe. Zabrana, iako je bila neophodna, svakako je loše uticala na ekonomski status tih domaćinstava, ali je, ističe naša sagovornica, važno napomenuti da ta gazdinstva nisu krivci za širenje AKS.

"Ni na jednom domaćem gazdinstvu u tim mesnim zajednicama na kružnom putu nije registrovana AKS, niti je neka životinja uginula. Oni nisu krivi za širenje, samo su morali da pretrpe odstrel tih životinja, jer je postojala opasnost da će se, zbog blizine divljih, zaraziti i dalje proširiti ovu zaraznu bolest", napominje načelnica Pirotskog okruga.