Vjekoslav Joksimović, policajac koga vole ptice i zverinje

Vjekoslava Joksimovića, policajca iz Prijepolja, voli ptice i zverinje. Zahvaljujući njemu beloglavi supovi, medvedi i druge divlje životinje imaju redovan obrok u prirodi, a gudure Jadovnika i klisura Mileševke sigurno su im utočište, pa ih je u ovom delu Srbije sve više.

Sa šumskim zverinjem Joksimović druguje poodavno. Sa grupom zanesenjaka u prirodu, kakav je i sam, pre 10 godina osnovao  je Udruženje "Jadovnik - oaza netaknute prirode" i na šumskom proplanku na Karakolu i obižnjem Kašanu formirali hranilište. Ovde na oko 1.300 metara nadmorske visine, nebu pod oblake, redovno iznose kukuruz, uginule životinje i klanični otpad i serviraju ga divljim životinjama. U ovoj svojevrsnoj menzi za zverinje, jadovnički rendžeri volonteri lane su postavili i video-nadzor, pa pomoću njega prate kretanje i ponašanje životinja, njihove igre, sukobe, nestašluke...

"Lane smo im ovde servirali oko 40 tona mesa i klaničnog otpada i oko 500 kilograma kukuruza. Na hranilište naizmenično dolaze tri mrka medveda, ali očekujem da će narednih dana biti i više jer im treba hrane pred odlazak u zimovnik. Redovni su i jazavac, lisice, par vukova, gavranovi, a u poslednje vreme i krdo od 15 divljih svinja... Često skriveni u šumi čekaju da im istovarimo hranu pa da priđu i jedu," priča za Agroklub Vjekoslav.

Uz obližnji Uvac - jedna od najvećih kolonija orla lešinara u Srbiji

Ovim čuvarima prirode raduju se i beloglavi supovi. U liticama kanjona Mileševke danas se gnezdi 35 parova, pa je uz obližnji Uvac ovo jedna od najvećih kolonija orla lešinara u Srbiji. A pre samo par decenija ova ptica, koju zbog zanosnog leta s pravom zovu "nebeski kralj" bila je pred izumiranjem.

"Čim spaze naš kamion, orlovi se dižu s litica u nebo i počinju da kruže iznad Kašana jer znaju da im stiže ručak. Okupe se oko hranilišta i čekaju. Plan nam je i da u klisure reka koje seku Jadovnik naselimo i divokoze. Imamo obećanje Ministarstva za zaštitu životne sredine da će nam pomoći u tome. Ovde su idelani uslovi, a u bespuću kanjona bili bi sigurni od krivolovaca i prirodnih nepijatelja," priča Joksimović.

Joksimović nosi dve uniforme - plavu po službi, zelenu iz hobija. Prvu oblači kada ide na državni posao, da pazi na bezbednost saobraćaja na deonici magistrale za more od Borove glave na obroncima Zlatibora do Gostuna u limskoj dolini. Drugu, kada druguje s prirodom u koju je, kaže, zaljubljen od malena. Zbog toga mu valjda i nije teško da u po noći, po nevremenu i snegu izađe iz grada do Jadovnika ili ode do Mileševke. Da obiđe orlove, medvede i vukove, da vidi jesu li na broju, da li su svratili na večeru...

"Na Jadovniku sam rođen i odrastao sam uz priče o ovim veličanstvenim životinjama. Verovatno zato i osećam potrebu da im pomognem. Ruku na srce, mnogo se lakše sporazumem sa zverima nego sa ljudima. Sa životinjama su pravila jasna, ne odstupaju od svojih zakona i poštuju hijerarhiju i u samom čoporu i među vrstama," priča Vjekoslav Joksimović, komandir saobraćajcima Policijske uprave Prijepolje za tri opštine.

Vukovi su na Jadovniku u velikom problemu zbog nekontrolisanog izlova

Vjekoslav Joksimović je po mnogo čemu neobičan policajac. Biciklista je, ultramaratonac i učesnik brojnih trka preživljavanja, a zahtevni Jadovnički ultramaraton koji okupi i po 300 učesnika, njegovo je "čedo". Na promociji i zaštiti ove planine uradio je gotovo sve što je planirao, jedino još nije uspeo da nađe zajednički jezik sa vukom. Ubeđen je međutim da će i do toga jednog dana doći, mada je to dug i krajnje neizvestan proces.

"Vukovi su na Jadovniku u velikom problemu zbog nekontrolisanog izlova. Na mrcilište odavno dolaze samo dva mužijaka što znači da ove godina neće biti podmlatka. Jedan od naših ciljeva je upravo da sačuvamo vukove od istrebljenja, ali to nećemo moći bez ozbiljne pomoći države. Meni je lično životna želja da se sprijateljim sa vukom. Da mu pokažem da nije svaki čovek zver, ali i da pokažem da vuka ne doživljvaju svi kao krvožednika i lovinu. Da budemo toliko bliski i da ima toliko poverenja da ne beži dok mu na hranilištu serviramo obrok," kaže Joksimović.

Formiranjem hranilišta smanjena je šteta koju predatori čine gorštacima

Jadovnik, sa svojih 1.734 metra nadmorske visine i surovom klimom, jedna je od najlepših planina Srbije. Prostrani planinski pašnjaci, guste četinarske i bukove šume, staništa su mnogih retkih biljnih i životnjskih vrsta. Ali u planinskim selima sve je manje življa. U potrazi za boljim životom mladi se sele u grad, a na porodičnim imanjima ostaju uglavnom stari. 

Brinući o životinjama, zaljubljenici u prirodne lepote Jadovnika brinu i o ljudima, stanovnicima planine. Formiranjem hranilišta smanjena je šteta koju predatori čine gorštacima. Zbog redovnih obroka koje dobijaju, vukovi sve ređe kidišu na stada, a medvedi ne upadaju u pčelinjake i lome košnice.

"Namera nam je da oživimo čitav ovaj kraj koji se ubrzano gasi. Da životinjski svet, kao prirodno blago i turistička atrakcija, budu zamajac razvoja čitavog kraja i da vrate ljude na selo i planinu. Taj cilj je zaveden u statutu našeg Udruženja Jadovnik - oaza netaknute prirode", kaže Vjekoslav Joksimović.