U banatskim selima malo turista

Agroturizam je turistička grana koja u svetu zauzima sve značajnije mesto. Ljudi iz urbanih sredina postaju svesni da, ukoliko izgube kontakt sa prirodom, gube i sebe.

S toga sve češće odmore provode u ruralnim sredinama, žele da borave u seoskim domaćinstvima, da zajedno sa domaćinima odlaze na njive, vode računa o životinjama i pre svega da konzumiraju zdravu hranu pripremljenu na tradicionalan način. Za razliku od Srema i Bačke u kojima se ovaj vid turizma razvija, potencijali u Banatu za sada nisu dovoljno iskorišćeni.

Banaćani nezainteresovani za turizam u selima

U pančevačkoj lokalnoj samoupravi kažu da na području ovog grada seоski turizam nije razvijen zbog nezainteresovanosti seoskog stanovništva da se njim bavi. Pre deset godina anketirali su stanovnike povodom projekta međunarodne saradnje - Banat 22 i naišli na poražavajuće rezultate.

"Naša domaćinstva na području Banata uglavnom nisu zaiteresovana da učestvuju u ruralnom, seoskom i agroturizmu. Pre nekoliko godina smo opet imali projekat koji je finansirala Pokrajina, na kojem smo promovisali kategorizaciju seoskih domaćinstava. Sa projektnog računa smo plaćali takse, tako da domaćinstva nisu imala nikakav trošak. Tada se pročulo za ruralni, seoski i agroturizam. Ali, uglavnom ljudi ne shvataju da je reč o biznisu kojim mora da se bavi domaćinstvo", kaže Anđela Vila iz gradske uprave Pančeva.

Ona napominje da vlasnici seoskih gazdinstava agroturizam vide kao nešto što bi trebalo grad ili neka druga institucija da im obezbedi, uključujući i goste. Onda bi oni tu eventualno pružili neku uslugu, ali nemaju ideju ni o kojoj usluzi se radi. Čak ni za cene usluga nisu sigurni, jer nisu radili nikakve kalkulacije.

Mora se početi od edukacije

Prvi i najveći korak je edukaciji seoskog stanovništva. Tu ima puno posla i mora se mnogo raditi. Za početak, neophodno je pobuditi interesovanje.

"Ukoliko su to velika poljoprivredna gazdinstva, koja imaju kapacitete u smislu ljudstva i smeštaja, oni nemaju vremena da se bave gostima. U suprotnom, kada je reč o malim gazdinstvima, onda su to uglavnom staračka gazdinstva, koja nemaju potrebne kapacitete. Sada se radi na razvrstavanju tih malih gazdinstava od velikih poljoprivrednih proizvođača", objašnjava Vila.

Dodaje da su malim gazdinstvima potrebne dopunske delatnosti, kao što je turizam. Očekuje da će IPARD fondovi mnogo pomoći, jer te linije nude 75 odsto povrata uloženih sredstava.

Što više mladih, to više i turista u selima

Grad Zrenjanin je motivisanje mladih da ostanu na selu i da se bave turizmom prepozano kao šansu za razvoj. Zbog toga će tokom ove godine raditi na promociji naseljenih mesta i agroturizma, najavili su iz Turističke organizacije Zrenjanina. Podršku tome pruža i gradska vlast.

"Interesantno je da je mnogo više zainteresovanih ljudi iz drugih krajeva Srbije koji hoće da dođu u Zrenjanin da vide kako mi to radimo i da razmenimo iskustva. To je i deo našeg kongresnog turizma. Velika mi je želja da obnovimo i proizvodnju piva u gradu. Mislim da ćemo ove godine moći da kažemo da se pivo opet pravi u Zrenjanin", kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Opština Zrenjanin ima 22 naseljena mesta, a svako ima svoju specifičnost. Manifestacije koje se održavaju po selima u okolini Zrenjanina su i te kako atraktivne. Ali, za njih uglavnom zna samo lokalno stanovništvo, a nekad ni oni. Zbog toga bi i torijade, vinarijade, kiflijade, kuglofijade, sarmijade, kobasicijade i sve ostale manifestacije tog tipa uskoro trebalo da se nađu na spisku manifestacija koje se održavaju u gradu.

Zajedničkim radom do turista i zarade

Izvornu tradiciju čuvaju bake i deke. Zbog toga njima treba prepustiti, na primer, pripremanja hrane i zimnice na starinski način. Sledeća generacija je ona koja će proizvoditi te proizvode na osnovu tradicionalnih recepata. Najmlađa generacija najviše vlada marketinškim trikovima, ili mogu da se obuče za taj posao, i zahvaljujući internetu da prodaju vlastite proizvode.

Jedan od načina plasiranja svakako je preko društvenih mreža. Svako domaćinstvo bi trebalo da ima svoj nalog na društvnim mrežama. Oni moraju da budu redovno ažurirani uz postavljanje adekvatnih fotografija. Drugi način plasiranja jeste da turističke organizacije pomažu domaćinstvima da se predstavljaju na događajima kao što su manifestacije i sajmovi.

Kao i u ostalim vidovima turizma, tako je i za agroturizam izuzetno važno da se turistima ponude paket aranžamani koji će sem hrane i smeštaja podrazumevati i prateće sadržaje. Važno je da sklope ugovore sa turističkim organizacijama ili sa nekom od agencija.

Foto: Jasna Bajšanski