Seoski turizam odiše tradicijom zahvaljujući vrednim ženskim rukama

Porodica Nikodijević iz Stenjevca kod Despotovca ima svoju vinariju i bavi se seoskim turizmom. Područje Gornje Resave poznato je po prirodnim lepotama, kao što su vodopad Lisine, planina Beljanica, prašuma Vitanovača, Resavska pećina, ali i po kulturno-istorijskim spomenicima poput srednjovekovnog manastira Manasija i najstarijeg rudarskog okna u Srbiji - Aleksandrovog potkopa. 

Zlatne ruke Resave

Domaćinstvo vodi ambiciozna i vredna Ljubinka Bina Nikodijević (58). Turistima željnih lepe prirode i čistog vazduha izdaje apartman sa četiri zvezdice, priprema im domaću hranu po receptima njene bake, a gosti mogu i da degustiraju vina i konjak iz porodične vinarije, koju vodi njen suprug Saša.

Pored toga, Bina se bavi ručnim radovima u Udruženju žena "Zlatne ruke Resave", koje je osnovala kako bi žene pokazale svoju kreativnost.

"Formirale smo udruženje, da bi žene izašle iz kuće. Većina žena ovde je vezana za domaćinstvo i nema prilike da ode ni do grada. Imamo tridesetak članica od 30 do 66 godina. Iznajmile smo tezgu na pijaci uz pomoć opštine Despotovac i tu žene prodaju ono što naprave. U našem udruženju žene predu, pletu, šiju. Organizovale smo obuku za tkanje i za pustovanje vune. Nedavno smo pravile kecelje za kulturno-umetničko društvo. Često idemo na etno sajmove i manifestacije, gde promovišemo opštinu i turizam našeg kraja", kaže Ljubinka.

Despotovac ima desetak registrovanih domaćinstava koje se bave seoskim turizmom, kao i tri etno udruženja žena, jedno udruženje voćara i vinogradara i jedno udruženje medara. Svima njima opština pomaže subvencijama i preko kunkursa.

Suveniri od puževih kućica

Ljubinka se bavi izradom suvenira, koji su vrlo maštovito napravljeni. Najinteresantnije su puževe kućice na komadu drveta, čašice sa čuvarkućom, flašice sa porukama u boci, stena sa jelenkom, komad krečnjačke stene.

"Kamenje koji liči na korale nalazim pored vodopada i reke na Beljanici. Zbog mraza se odlome delovi stene koji padaju u vodu i da ih reka ne bi odnela, ja ih pokupim i iskoristim kao dekoraciju. Zatim skupljam prazne puževe kućice, kao i uginule bube poput jelenka. Ranije su naše bake, kada ugine jelenak, skidale rogove i zašivale bebi na kapu, da svako ko pogleda u bebu vidi rogove i da je ne urekne. Suvenire obično pravim zimi, a na proleće i leto, kada počnu manifestacije, nosim ih na prodaju. Volim da ih pravim, jer me to opušta. Bolje to da radim nego da gledam serije i rijalitije", kaže ova vredna žena, koja  ima još jedan interesantan hobi, a to je gajenje kaktusa i trenutno ima 86 vrsta.

Sačuvala predmete stare 100 godina

Ljubinka voli i da sakuplja stare predmete za domaćinstvo kao što su ćupovi, pegle, lampe, razno posuđe, staru nošnju i nameštaj. Sve je to izloženo u podrumu vinarije.

"Sačuvala sam dosta stvari koje su pripadale babi i dedi, a nešto sam i posle prikupila. To su stvari stare oko 100 godina i više. Najdraža mi je košulja moje babe Biserke iz 1922. godine. Rasla sam sa babom, koja je sve čuvala, jer nije imala puno. Ona je meni usadila to da sve treba čuvati. Imam i njenu 100 godina staru kecelju veženu svilom. Planiram da napravim etno sobu, jer već imam stari šifonjer, kredenac, a volela bih da imam i dolap", istakla je Bina. 

Kaže da sa ponosom čuva staru babinu nošnju, a svom trogodišnjem unuku Vukašinu napravila je malu narodnu nošnju, koju je nosio prošle godine na Vaskrs u crkvi i tako obučen bio prava atrakcija.