Gosti sa drugog kraja sveta beru srpsko voće uz zrikavce

Opština Despotovac ima velike prirodne potencijale za razvoj seoskog turizma. Reka Resava prolazi kroz opštinu pa se zato ovaj brdski kraj zove i Gornja Resava, a ispresecan je kanjonima i klisurama, šumama i livadama. Netaknuta i živopisna priroda privlači brojne turiste. Među domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom je i domaćinstvo Milana Ilića iz Despotovca. On živi u Norveškoj ali je želeo da napravi lepu kuću sa baštom i voćnjakom gde će uživati kako njegova porodica tako i gosti koji dolaze iz celog sveta.

Samo pojanje ptica i zrikavaca

To je i uradio - izgradio je kuću sa apartmanima za 20 gostiju. U sklopu dvorišta je i bazen. Posao vodi Milanova ćerka Biljana Ilić uz pomoć supruga Dejana.

"Prvo smo se bavili poljoprivredom, ali je otac shvatio da je budućnost u seoskom turizmu. Domaćinstvo smo nazvali "Jagor" po dedi Živadinu, rudaru, čiji je to bio nadimak. Posla ima tokom cele sezone, a najviše od jula do septembra", kaže Biljana, i dodaje da za vreme praznika i za Novu godinu imaju grupne posete. 

Gosti dolaze iz Srbije, ali i iz inostranstva i to iz Italije, Francuske, Španije, Kine, Rusije pa čak i sa Aljaske.

"Gosti kažu da im se najviše sviđa tišina, jer smo malo odvojeni od sela, pa se čuje samo pojanje ptica i zrikavaca. Gosti mogu sami da beru voće iz našeg voćnjaka. Imamo baštu sa povrćem, stari voćnjak sa dunjama, kajsijama, višnjama, kruškama, jabukama i stubastim voćem, i novi zasad šljiva, kajsije, višnje, Imamo aroniju, lešnike, vinograd. To smo posadili za naše potrebe ali koriste i gosti."

Osim seoskim turizmom, Ilići se bave i ratarstvom.

"Na po hektar i po sadimo pšenicu i kukuruz za prodaju. Pošto imamo i livadu od dva i po hektara, razmišljamo da je pretvorimo u nešto korisnije, pa ćemo najverovatnije da zasadimo šljive ili lešnik", kaže Biljana.

Od voća Ilići prave džemove, sokove bez konzervansa, likere, rakije tako da gostima često poklone teglicu džema ili flašu rakije.  U prizemlju je kuhinja gde gosti i domaćini na "smederevcu"  i kaminu sa crepuljom mogu da pripremaju tradicionalna srpska jela.

Resavska pećina i manastir Manasija

Despotovački kraj ima sve prirodne preduslove za razvoj seoskog turizma pa tako ovde ima desetak registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom. Osim ljubaznih domaćina i odlične domaće hrane, ovaj kraj ima netaknutu prirodu i veoma interesantna prirodna bogatstva koja privlače pažnju turista.

Najposećenija je Resavska pećina, duga 4,5 km, a za posetioce je uređeno oko 800m, koja spada među najlepše i najveće u Srbiji, zatim vodopad Lisine visine 25m, kao i manastir Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara i knjeginje Milica. 

Veoma interesantna je i jedina prašuma u Srbiji - Vinatovača koja se prostire na 37 hektara. Prašuma je stara više od 350 godina, a debla bukve su debljine preko dva metra, visine 45 m. Ovaj opšti rezervat prirode prve kategorije je pod zaštitom države i predstavlja eko sistem koji funkcioniše sam od sebe, bez uticaja čoveka.

Poslednjih nekoliko godina, ovaj kraj poznat i po planinama Južni Kučaj i Beljanica, privlačan je i ljubiteljima planinarenja i ekstremnih sportova koji su željni avanture. Neki vlasnici seoskih domaćinstava turistima omogućavaju jahanje konja i vožnju džipova i paraglajdera. Rukovodstvo opštine Despotovac je prepoznalo prednosti i potencijal seoskog turizma Gornje Resave pa tako dodeljuje subvencije domaćinstvima koje žele da se bave seoskim turizmom.