Industrijska konoplja je 100 odsto iskoristiva, a u Vojvodini je nekada bilo 40.000 ha pod ovom kulturom. Danas je zakonom izjednačena sa indijskom konopljom, a ako se to promeni, ratari bi mogli da obnove ovu proizvodnju.
Međunarodna konferencija o konoplji, koja je održana na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, bila je posvećena izazovima u uzgoju i preradi industrijske konoplje, kao i iskustvima proizvođača iz Hrvatske, Slovenije i Mađarske.
Bio je ovo prvi međunarodni stručni skup o konoplji u Republici Srbiji, i nastojanje da se ova nepravedno zapostavljena biljka, ponovo vrati na naše njive.
U Vojvodini je nakada bilo i 40.000 hektara pod industrijskom konopljom. Ona nije nova, već je biljka koja se tradicionalno uzgajala na ovim prostorima.
"Mi samo želimo da je vratimo na naša polje, jer interesovanje u svetu i u Evropi za proizvode od industrijske konoplje daleko prevazilazi naše kapacitete. Mislim da koliko god da povećamo površine, uvek će biti potražnja za njom. Pre dve godine industrijska konoplja u našoj zemlji je zauzimala 60 ha, prošle godine posejana je na 170ha, a ove godine još nemamo zvaničan podatak, jer je upravo završen termin za završno prijavljivanje. 170 hektara nije puno, ali je u svakom slučaju reč o tri puta većoj površini u odnosu na prethodnu godinu. Ako tako nastavimo, mislim da ćemo brzo doći do nekih značajnih površina", rekla je dr Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta "Konoplja".
Od industrijske konoplje može da se napravi više od 25.000 proizvoda i to u prehrambenoj, građevinskoj, farmaceutskoj i drugim industrijskim granama. U poslednje vreme se čak i automobili prave od nje. Biorazgradiva plastika, biogorivo - sve su to proizvodi od industrijske konoplje.
Kod nas je ove godine Poljoprivredna zadruga "Konoplja" napravila 10 proizvoda: hladno ceđeno ulje iz semena, kozmetičke proizvode, proteine od konoplje, CBD ulje, na koje su jako ponosni, jer su uspeli da savladaju i osvoje ovu proizvodnju. Reč je o visokovrednom ulju iz cveta konoplje.
U Srbiji se najveći problemi odnose na registrativu, jer je industrijska konoplja što se zakona tiče, izjednačena sa indijskom konopljom, i to proizvođačima predstavlja jako veliki problem.
"Međutim, u najavi je donošenje novog Zakona o psihoaktivnim supstancama i ako budu usvojene naše primedbe koje smo dali, mislim da će u tom slučaju uveliko proizvođačima biti olakšana i proizvodnja i prodaja. Konačno ćemo moći da gotove proizvode plasiramo na tržište. U ovom momentu to nije moguće, ako se striktno držimo zakona. Nadam se da će nas resorno Ministarstvo čuti, da će prepoznati ulogu industrijske konoplje i njen značaj za mala i srednja preduzeća i da ćemo doći i do toga da se pripremi i strategija", dodala je Timotijević.
Predlog Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta i "Konoplja" je i da se napravi strategija i da se oformi posebna kancelarija za industrijsku konoplju kao što to imaju zemlje u okruženju, koje gaje ovu biljku.
Timotijević kaže da je konoplja apsolutno neverovatna jer je iskoristiva 100 posto. Mišljenja je da bi to bilo jako značajno za našu zemlju, za Udruženje, a pre svega za poljoprivredne proizvođače.
U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta "Konoplja" kažu da su naši primarni poljoprivredni proizvođači zainteresovani da standardne, konvencionalne biljne kulture zamene alternativnim. Tu postoji velika podrška i resornog ministarstva i Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ratarstvo, jer je reč o jako širokom dijapazonu sorti koje se gaje.
Zbog toga je zaista potrebna saradnja sa stručnjacima. Najzastupljenije alternativne biljne kulture kod nas su ovas, ječam, lan, heljda. Ove biljke su u poslednje vreme veoma atraktivne i mogu se prepoznati u našim prodavnicama zdrave hrane, a postaju i sve zastupljene u jelovnicima građana.
Konferencija je imala cilj da se čuje reč stranih stručnjaka iz Mađarske, Slovenije i Hrvatske. Ove zemlje su članice EU i njihova registativa je daleko bolje uređena u odnosu na našu, tako da je to bila prilika da se nauči mnogo stvari koje nama trebaju i koje možemo da prepišemo u neku ruku, zajednički je zaključak.
Foto: Jasna Bajšanski
Tagovi
Autorka
