Potražnja za ribom smanjena za 50 odsto zbog pandemije

Kraj godine označava početak sezone slâva i božićnog posta, koji traje do 7. januara i period godine kada se tradicionalno najviše konzumira riba. Međutim, dolaskom pandemije novog virusa korona za 50 odsto je smanjena potražnja na domaćem tržištu, kažu proizvođači ribe koji nude i konkretne predloge i rešenja za prevazilaženje izazova, prenosi Privredna komora Srbije (PKS). 

Krum Anastasov, direktor ribnjaka "Kapetanski Rit" u Kanjiži i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, navodi da se šaran trenutno nudi po veleprodajnoj ceni za manje od 200 dinara po kilogramu što je, dodaje, ispod proizvođačke cene.

Zašto su neiskorišćeni potencijali za proizvodnju ribe u Srbiji?

"Kovid je značajno uticao na proizvodnju ribe u Srbiji i preti da ugrozi čitav sektor", ističe Anastasov i kaže da ribari u zemljama okruženja dolaze do sredstava iz EU fondova, a pomaže im se u marketingu i nastupu na trećim tržištima.

Povećanje subvencija i smanjenje dažbina

Ribarima bi dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 odsto, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih prizvođača. Saglasni su da postoje i drugi indirektni načini da im se pruži podrška, na primer, da se cena struje proizvođačima ribe umanji za 50 odsto.

Nikola Mandić, direktor kompanije "Bio Fish" naglašava da je značaj ribarstva višestruk. S ekološkog aspekta ribarstvo čuva i obnavlja riblji fond u rekama Srbije, a obnavlja se i neplodno zemljište, pašnjaci i utrine, koji se pretvaraju u ribnjake i tako pokreće proizvodnja i zapošljavaju radnici, navodi PKS.

Proizvodnja šarana donosi dobru zaradu

"Sada smo u piku godišnje proizvodnje, ali zbog korone nema tražnje. Ostaće hiljade tona šarana u ribnjacima pa nećemo moći da pokrenemo novu proizvodnju", ukazuje na probleme Mandić i napominje da se u Srbiji proizvodi najkvalitetniji šaran u Centralnoj Evropi.

Objekti prerađuju morsku ribu?

Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz ribe i prerađevina od ribe u prošloj godini je 130 odsto veći u odnosu na 2014. godinu, dok je uvoz povećan za 10 odsto u poređenju sa istom godinom. Međutim, u prvih osam meseci 2020. beleži se pad izvoza i uvoza ribe kao i ribljih proizvoda.

"Ribarstvo je grana koja ima veliku šansu za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već u prerađivačkoj industriji. Objekti za preradu ribe, za sada, prerađuju morsku ribu ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu", kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Omogućavanjem pozajmice hrane (kukuruz-žito) iz robnih rezervi bez kamata i uvođenje prelevmana i carina na sveže očišćenu ili zamrznutu rečnu ribu, proizvođači bi lakše savladali period smanjene potražnje na tržištu, kaže Miščević.

Srbija uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede

Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstva iz Bačkog Jarka, smatra da bi trebalo pojačati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i uvećati subvencije za one koji ne rade u "sivoj zoni". Jedna od mera pomoći mogla bi da bude, kaže, subvencija po hektaru za zaštitu ribnjaka od kormorana koji "kradu" velike količine ribe.

Srbija ima 15.000 hektara ribnjaka, a uvoz ribe godišnje košta 50 miliona evra

Srbija, inače, uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede (proizvodnja šarana bila je lane oko 4.700 tona, a pastrmke 2.000 tona). Prošle godine uvezeno je preko 35.700 tona ribe i prerađevina od ribe za 93.405.000 evra, dok je izvezeno nešto manje od 2.660 tone ribe i ribljih prerađevina u vrednosti 18.248.700 evra. Najviše smo uvozili ribu i prerađevine od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda, a najviše izvozili u Italiju, BiH i Nemačku.

U Srbiji se uzgojem ribe bavi 109 privrednih društava i 31 preduzetnik registrovan za gajenje ribe, zaključeno je na sajtu PKS-a.