Globalna ribolovna aktivnost smanjena je za gotovo 6,5 odsto godišnje i gotovo 10 odsto otkako je 11. marta Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila pandemiju COVID-19.
Posledice virusa korona vidljive su u svim sektorima ekonomije, a tako ni ribarstvo nije izuzetak. Prema bazi podataka Global Fishing Watch-a globalne flote ribarile su u 12-mesečnom razdoblju do kraja aprila 2020. milion sati manje nego prethodne dve godine zbog smanjene potražnje zbog pandemije.
Flote su u godinu dana, zaključno s 28. aprilom u ribolovu provele ukupno 14,4 miliona sati, u odnosu na prosečnih 15,4 miliona sati u istom razdoblju u 2018. i 2019., pokazali su podaci neprofitne organizacije koja prati te aktivnosti u celom svetu.
Globalna ribolovna aktivnost smanjena je za gotovo 6,5 odsto godišnje i gotovo 10 odsto otkako je 11. marta Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila pandemiju COVID-19. Važno je da ove brojke prvenstveno predstavljaju promene u delatnosti svetske industrijske flote, odnosno plovila veća od 24 metra i ne odražavaju u potpunosti uticaj na male ribolove.
Global Fishing Watch (GFW) prikuplja i analizira podatke brodskih identifikacijskih sustava (AIS) koje veliki brodovi koriste za emitovanje podataka o položaju i izbegavanje sudara. Veći udeo pada povezan je s Kinom s obzirom na to da je u toj zemlji većina svih poznatih ribarskih plovila u svetskoj bazi podataka i čine oko 20 odsto ulova svake godine.
U dvomesečnom razdoblju, zaključno s 25. martom ribarska aktivnost u Kini pala je za 1,2 miliona sati, odnosno za 40 odsto u poređenju s istim razdobljem u prethodne dve godine.
Nažalost, kako su se kineske flote vratile u normalu, učinci COVID-19 proširili su se na ostatak sveta. Neke od najvećih svetskih ribolovnih država sada beleže značajno smanjenje godišnjeg ulova riba. U Evropi, jednoj od regija koju je najteže pogodila pandemija, mnoge zemlje beleže kontinuirano smanjenje nedeljnog ribolova za 50 odsto ili više u odnosu na poslednje godine.
Pad je posledica niske potražnje, pada cena i zatvaranja tržišta morskih plodova. Dok su tradicionalni kanali poput pijaca i restorana sa svežom ribom i dalje zatvoreni, mnogi ribari pribegavaju direktnoj prodaji.
Dalje, kapetani mogu biti zabrinuti zbog sigurnosti posade, posebno na manjim plovilima ili zbog ograničenja i zatvaranja ne mogu da pristupe potrebnim lučkim uslugama, poput kupovine goriva i mamaca. Kao rezultat toga, mnoga plovila duže ostaju u luci ili na moru. Pretovar gde se ulov prenosi između brodova, takođe, predstavlja sigurnosne rizike, ali može biti potreban ako oni ostaju duže na moru.
Tagovi
Autorka
