Značaj i uslovi uspevanja heljde - hranjive, lekovite i medonosne biljke

Heljda, Fagopyrum esculentum, jednogodišnja je zeljasta biljna vrsta iz porodice Polygonaceae, koja je danas prepoznatljiva kao visoko kvalitetna biljka, čiji se plodovi koriste u ishrani ljudi i životinja.

Njen značaj ogleda se u bogatstvu hranljivim materijama. Plod sadrži fosforna, kalcijumova, bakarna jedinjenja, te gvožđe, mangan, cink i selen. Sadrži brojne minerale i odličan je izvor vitamina B kompleksa, posebno vitamina B6, niacina i riboflavina, navodi Jovana Todorović, viši stručni saradnik za ratarstvo u Ministarstvu poljoprivrede RS.

Visokoiskoristiva biljka

Belančevine heljdinog zrna imaju visoku biološku vrednost što znači da ih organizam u visokom procentu može iskoristiti. Za to zasluge preuzima aminokiselina lizin koju heljda sadrži, a koja poboljšava njenu biodostupnost.

Koristi se i u ishrani životinja. Ostaci pri preradi heljde u krupu, predstavljaju vrlo dobru koncentrovanu stočnu hranu. Dobra je medonosna biljka, pčele je obično posećuju samo u jutarnjim satima, sakupljajući nektar.

"Najbolje ga luče kada je vreme toplo i vlažnost vazduha visoka, oko 65-98 odsto. Prinosi na površini od jednog hektara mogu iznositi oko 200 kg meda", ističe Todorović.

Neizostavno je pomenuti i lekoviti značaj ove kulture. Kako navodi savetodavac, čaj od heljde pomaže u održavanju krvnih sudova, pospešuje memoriju, pomaže kod reumatizma, glaukoma i dijabetesa, smanjuje visok krvni pritisak. Ishrana plodovima heljde pomaže u lečenju stresa, nesanice i dijabetesa. Čaj od cveta leči bronhitis i ublažava kašalj.

Uslovi uspevanja

Heljda je skromnih zahteva u pogledu zemljišnih i ekoloških uslova, a zahvaljujući svojoj kratkoj vegetaciji pogodna je za brdsko-planinska područja. Traži mala ulaganja u proizvodnju, a zbog više cene zrna u odnosu na druga žita često je njena proizvodnja ekonomičnija od drugih useva uprkos njenim nižim prinosima.

Heljda na planini Zlatar: Kvalitetom ispunjava sve kriterijume za izvoz

S obzirom na to da joj ne odgovaraju visoke letnje temperature, u toplijim predelima je najbolje sejati u julu mesecu kako bi u fazi rasta izbegla visoke letnje temperature. Njena vegetacija traje od 70 do 90 dana. Biljka je vlažnih predela, tako da je prema suši jako osetljiva.

"Skromnih je zahteva prema zemljištu, uspeva i na siromašnijim zemljištima na kojima proizvodnja drugih kultura nije ekonomski isplativa i može se preporučiti kao kultura za marginalna područja na kojima žita koja zahtevaju intenzivnu agrotehniku ne uspevaju", preporučuje Todorović.

Heljda vodi poreklo iz brdskih područja srednje Azije, odakle se u XIV veku proširila u Evropu. Danas je široko rasprostranjena u celom svetu, a najveći svetski proizvođači su Rusija i Kina. Prema statističkim podacima FAOSTAT-a, ukupne svetske površine zasejane ovim usevom u 2020. godini su iznosile preko 1.800.000 hektara sa prosečnim prinosom od 1,1 t/ha.