Zašto nemački poljoprivrednici odustaju od uzgoja šećerne repe?

Proizvođači šećerne repe i fabrike šećera u Nemačkoj su pod velikim pritiskom. Čak 20 odsto proizvođača odustalo je od uzgoja ove biljne kulture.

"Situacija je dramatična", komentarisao je za agrarheute direktor udruženja proizvođača, Peter Kasten.

Tržište ove sirovine je na velikom preokretu i to zbog ukidanja fiksnih kvota za celu EU, a poljoprivrednici i fabrike morali su da opstanu u međunarodnoj konkurenciji. To se vidi po cenama šećera jer su one nakon liberalizacije evropskog tržišta, naglo pale na istorijski minimum od oko 312 evra po toni.

Pad cena doveo je fabrike i proizvođače repe u ekonomski teško stanje. Rezultat toga je da mnogi napuštaju uzgoj ove ratarske kulture, a firme se zatvaraju jer više nisu profitabilne.

Nelojalna konkurencija u EU?

"Borimo se sa znatnim narušavanjem tržišne konkurencije u Evropi", tvrdi Kasten sa obrazloženjem da niz zemalja uzgajivačima repe daje podsticaje za svaki hektar pa da se 30 odsto površina za ovu kulturu u EU subvencioniše na takav način. Ali ne i u Nemačkoj.

"Takvu praksu ne možemo da dostignemo. U zemljama u kojima se ne daju podsticaji, površina se smanjuje“, kaže Herman Šmic, generalni direktor kompanije "Pfeifer & Langen" iz Kelna koja je zatvorila postrojenje u Rumuniji i smanjila obim rada dela za pakovanje u Elsdorfu. Situacija je teška i u kompaniji "Südzucker" gde je ugašeno stotine radnih mesta, dok je "Nordzucker" u protekloj finansijskoj godini zabeležio milionski gubitak.

Repu napadaju lisne vaši i virusi

Sušno letno 2018. godine bilo je jako naporno za uzgajivače, iako se šećerna repa smatra vrlo izdržljivom kulturom. Uz to, poljoprivrednici u Nemačkoj smeju da koriste manje pesticida u odnosu na druge evropske proizvođače. Neonikotinoidi, koji su zapravo zabranjeni u celoj EU ipak su zbog hitnih odobrenja dozvoljeni u pojedinim državama članicama što znatno narušava konkurenciju između zemalja i njihovih fabrika šećera. Međutim, Nemačka je odabrala teži put i odbija spomenuto odobrenje.

Francuska razmišlja o ponovnom uvođenju neonikotinoida

Podsetimo, nedavno se Francuska našla na udaru kritika koje su prvenstveno došle iz susedne Nemačke, upravo zato što ponovo želi da uvede korišćenje ovih hemijskih sredstava. Poljoprivrednici te zemlje tvrde da nema efikasnije alternative za suzbijanje lisnih vaši koje prenose viruse uzrokujući gubitak 30 do 50 odsto prinosa. 

Helmut Blekven iz Ekonomskog udruženja proizvođača šećera (WVZ) ne smatra opravdanom opštu zabranu ovog aktivnog sastojka, jer su, kako tvrdi, opasnosti neonikotinoida za korisne insekte u uzgoju repe izuzetno male. Prema njegovom mišljenju, zabrana je stoga imala više "političkih" nego tehničkih razloga.

"Zbog toga nemački poljoprivrednici imaju dodatne troškove, ali i veće rizike kada je u pitanju prinos, što njihovim stranim kolegama daje konkurentsku prednost. Mnogi će biti frustrirani zbog uzgoja šećerne repe i zatvaranja fabrike zbog nedostatka sirovina“, napominje Blekven.

Novi pritisak na cenu dolazi sa svetskog tržišta

Što se tiče evropskih cena šećera, fabrike i proizvođači repe do nedavno su mogli da se raduju blagom oporavku cena.

"Još nismo na nivou na kojem je to stvarno ekonomično, ali idemo u dobrom smeru", kazao je Kasten. Evropske cene srušene su na istorijski najniži nivo od 312 evra po toni, a one na nemačkom tržištu nedavno su se vratile na nešto manje od 380 evra.

Ratari ne žure sa vađenjem repe - cena raste?

Razlog je verovatno korekcija rasta brazilske proizvodnje. U toj južnoameričkoj zemlji povećali su prognozu za proizvodnju šećera u ovoj godini za 11 odsto, na 39,3 miliona tona u poređenju sa procenom u maju od 35,3 miliona tona i proizvodnjom od 29,8 miliona tona u prethodnoj tržišnoj godini.